Chapter 9:

O opraštanju

Naša religija je takođe duhovni put. Pored fizičkih obreda i rituala koje nam YHWH kaže da izvodimo, On takođe želi da se duhovno oplemenimo. Jedan od načina na koji On želi da pročistimo sebe jeste da naučimo da opraštamo svima koji su nam ikada učinili bilo šta loše.

Jevanđelje po Mateju 6: 14-15:
14 Jer, ako ljudima oprostite njihove greške, onda će i vama oprostiti vaš nebeski Otac.
15 Ali, ako vi ne oprostite ljudima, onda ni vaš Otac neće oprostiti vaše greške.”

Opraštanje je za ljude izuzetno teško; možda čak i nemoguće u našem telu. Opraštanje zahteva pravu poniznost, što je spoznaja o tome koliko smo zaista uvredljivi. Bez toga da shvatimo koliko smo nesavršeni, zaista nije moguće oprostiti bližnjem, jer na kraju sudimo o njegovim greškama i previđamo svoje.

Jevanđelje po Luki 6: 37-38:
37 Ne sudite, i neće vam se suditi. Ne osuđujte, i nećete biti osuđeni. Opraštajte, i biće vam oprošteno.
38 Dajte, i daće vam se. Sipaće vam u krilo dobru meru, nabijenu, istresenu i prepunu. Jer kakvom merom merite, takvom će vam se meriti.’”

Kao što kažu naši očevi, jedna od najtežih stvari u bilo kojem poslu je promišljanje o vlastitom poslu. Pošto je prirodno za oko da gleda van i da uoči nedostatke kod drugih, teško možemo naučiti da preusmerimo svoje kritički orjentisano oko na sebe. Ako želimo sažaljenje i milost koja nam je prikazana za Sudnji dan, moramo istu vrstu sažaljenja i milosti pružiti i drugima ovde i sada.

Jakovljeva poslanica 2: 12-13:
12 Govorite i postupajte kao oni koji očekuju da će im biti suđeno po zakonu slobode.
13 Jer sud će biti nemilosrdan prema onome ko sam nije bio milosrdan. Milosrđe pobeđuje nad presudom.

Dok nam Ješua govori da postoje vremena za pravedni sud (npr., Jovan 7:24), milost uglavnom pobeđuje nad presudom, jer mi ljudi nismo uvek sposobni za istu nepristrasnost koju ima YHWH. Kada smo upleteni u sporove sa braćom, naša prirodna ljudska tendencija je da ignorišemo sopstvene mane i propuste i oštro se fokusiramo na njihove mane i propuste.

Jevanđelje po Mateju 7: 3-5:
3 Zašto gledaš trun u oku svoga brata, a ne primećuješ gredu u svome oku?
4 Kako možeš da kažeš svome bratu: ‘Daj da ti izvadim trun iz oka’, kad je u tvom oku greda?
5 Licemeru! Prvo izvadi gredu iz svoga oka pa ćeš tek onda dobro videti kako da izvadiš trun iz oka svoga brata.

Kada smo povređeni, naša prirodna tendencija je da uzvratimo udarac i osvetimo se. Iako je možda veoma teško setiti se u tom trenutku, mi se ne smemo osvetiti našoj braći.

Rimljanima poslanica 12: 19-21:
19 Ne osvećujte se, voljeni, nego dajte mesta gnevu Jahvinom, jer je pisano: „Moja je osveta, ja ću uzvratiti, govori YHWH.”
20 Nego „ako je tvoj neprijatelj gladan, nahrani ga, ako je žedan, daj mu da pije, jer čineći to, zgrćeš užareno ugljevlje na njegovu glavu”.
21 Ne dajte da nadvladavate zlom, nego nadvladavajte zlo dobrim.

Iako postoje vremena kada se narod Izraela bori protiv svojih smrtnih neprijatelja, svaki put kada neki drugi Izraelac zgreši prema nama, moramo se setiti da je YHWH rezervisao osvetu za Sebe.

Peta knjiga Mojsijeva ili Ponovljeni Zakon 32: 35:
35 Moja je osveta, i moja je odšteta. Doći će vreme da im noga posrne, jer je blizu dan propasti njihove, i brzo dolazi ono što će ih zadesiti.

Budući da Jahvin Duh prebiva u nama, kad god nam neko čini zlo, u osnovi to čini Njemu; a budući da On upravlja univerzumom, ili će se taj neko morati pokajati, ili će mu jednog dana posrnuti noga. Pa ipak, mi se moramo moliti za njega da se pokaje i da mu se oprosti.

Jevanđelje po Luki 23: 34:
Onda je Ješua rekao: „Oče, oprosti im, jer ne znaju šta čine.”

Onda su bacali žreb da bi razdelili Njegove haljine. Tipično govoreći, i ako ne govorimo o vešticama i satanistima, oni koji čine zlo, obično ne shvataju da je ono što rade zlo. Čak i veštice i satanisti ne razumeju da je ono što rade na kraju pogrešno, ili u suprotnom to ne bi činili. Ako Ješua može tražiti od svog Oca da oprosti onima koji su Ga pogubili na okrutan i nemilosrdan način, kako onda ne možemo oprostiti onima koji su nam učinili zlo, možda zapravo ne shvatajući da je ono što čine pogrešno?

Tora nam govori da sudije i pravosudne vlasti kažnjavaju „oko za oko, a zub za zub“; pa zašto ovo pravilo ne bi trebali da primenimo u sopstvenom životu? Jednostavno, dok je čvrsta pravda neophodna na društvenom nivou, divna je duhovna pročišćenost da možemo oprostiti braći koja su nam učinila zlo.

Jevanđelje po Luki 6: 27-31:
„27 Ali vama koji slušate kažem: ‘Volite svoje neprijatelje, činite dobro onima koji vas mrze,
28 blagosiljajte one koji vas proklinju, molite se za one koji vas zlobno iskorišćavaju.
29 Onome ko te udari po jednom obrazu, okreni i drugi, i onome ko ti uzima gornju haljinu ne uskrati ni donju.
30 Daj svakome ko od tebe traži, i od onoga ko ti uzima ne traži svoje nazad.
31 Kako želite da ljudi čine vama, tako činite i vi njima.“

Možda se čini nepravedno da opraštamo onima za koje znamo da su nam namerno učinili zlo, ali Ješua nam kaže da je to još važnije. Svako može biti drag onima koji su dobri prema njemu: to nije ništa posebno. Ono što razdvaja ljude od gomile jeste tretiranje svih ljudi sa milošću; čak i kad milost ne vrate.

Jevanđelje po Luki 6: 32-36:
„32 Ako volite one koji vas vole, kakvu zaslugu imate? Jer i grešnici vole one koji njih vole.
33 I ako činite dobro onima koji vama čine dobro, kakvu zaslugu imate? I grešnici čine to isto.
34 Ako pozajmljujete bez kamate onima od kojih se nadate da će vam vratiti, kakvu zaslugu imate? I grešnici pozajmljuju bez kamate grešnicima da bi im se isto toliko vratilo.
35 Nego volite svoje neprijatelje, činite dobro i pozajmljujte bez kamate ne nadajući se ničemu, pa će vaša nagrada biti velika i bićete sinovi Svevišnjega, jer je On dobar prema nezahvalnima i zlima.
36 Budite milosrdni, kao što je vaš Otac milosrdan.“

Ali kako možemo oprostiti onima koji su nas namerno zlostavljali? Većina nas može razmišljati o nečemu što je učinjeno nama ili nekome koga volimo, gde je počinilac postupio bilo sa zlobom, predumišljajem i promišljenošću ili sa potpunom nepažnjom prema drugima kao ljudskim bićima. Možda su nas lagali: možda su nas pokrali: možda su nas silovali ili zlostavljali: možda su nas izdali oni kojima smo verovali. Kako im možemo oprostiti?

U studiji o Predodređenju videli smo da je YHWH potpuno nadležan za svet i da se uopšte ništa ne događa bez Njegovog odobrenja. U situacijama kada ili mi ili naša država trpimo zla koja nam je učinio neko drugi, možemo se lako zaneti u nuždi datog trenutka i zaboraviti da je YHWH onaj koji Sotoni dopušta da nam to učini, tako da se svi vratimo Njemu.

Knjiga proroka Isaije 9: 12-13:
12 Sirijci spreda i Filistejci s leđa, će otvoriti usta i proždreće Izrael. Zbog svega toga Njegov se gnev nije odvratio, i Njegova je ruka još uvek podignuta.
13 Narod se nije vratio onome koji ih udara, nisu tražili YHWH nad vojskama.

Kad nas zadesi zlo, bilo da smo pojedinci ili kao nacija, prvo čega se moramo setiti je da je YHWH potpuno nadležan. Razlog zbog kojeg On dozvoljava da nam se zlo dogodi obično uzrokuje da prestanemo da budemo tako samozadovoljni i da nas privuče bliže Njemu, tako da se vratimo traženju Njegovog lica.

Druga knjiga dnevnika 7: 13-14:
„13 Kad zatvorim nebo da ne pada kiša i zapovedim skakavcima da poharaju zemlju i kad pošaljem pošast na Svoj narod,
14 pa se Moj narod, koji nosi Moje ime, ponizi, pomoli i potraži Moje lice i vrati se sa svojih zlih puteva, Ja ću tada čuti s nebesa i oprostiću im njihov greh, i izlečiću njihovu zemlju.“

Kad god nam brat učini nešto loše, umesto da se zameramo, moramo oprostiti bratu i moliti se YHWH. Slično tome, ako tražimo YHWH, ali se onda setimo da jedan od naše braće nešto ima protiv nas, moramo učiniti sve što možemo da bismo se pomirili sa svojim bratom; i tek tada će YHWH prihvatiti naš dar.

Jevanđelje po Mateju 5: 23-24:
„23 Ako, dakle, prinosiš dar na žrtvenik pa se setiš da tvoj brat ima nešto protiv tebe,
24 ostavi svoj dar pred žrtvenikom pa otiđi i prvo se pomiri sa svojim bratom, a onda se vrati i prinesi svoj dar.“

Ješua nam kaže da ako ne oprostimo našoj braći, YHWH nam neće oprostiti naše grehe.

Jevanđelje po Marku 11: 25-26:
„25 I kad stojite i molite se, oprostite sve što imate protiv nekoga, da bi i vaš Otac koji je na nebesima oprostio vama vaše prestupe.
26 Ali ako vi drugima ne opraštate, ni vaš Otac koji je na nebesima neće vama oprostiti vaše prestupe.”

Ako učinimo sve što možemo da ispravimo greške i brat nam to ne oprašta, onda bar za sada to više nije naš problem. Međutim, ako želimo da nam se gresi oproste, trebalo bi nam biti jasno da je naš glavni prioritet ispraviti greške pred braćom i oprostiti drugima za ono što su nam učinili.

Koliko je važno oprostiti našoj braći, a ne mrzeti ih? Jovan nam kaže da onaj ko mrzi svog brata je ubica i da u njemu nema večnoga života.

Prva Jovanova poslanica 3: 14-15:
14 Mi znamo da smo prešli iz smrti u život, jer volimo braću. Ko ne voli brata, ostaje u smrti.
15 Ko god mrzi svog brata, ubica je, a vi znate da ni u jednom ubici nema večnog života.

Ješua je umro da bi uzeo našu kaznu kako bi nam bilo oprošteno. Bez obzira šta se desilo sa nama, Ješua očekuje da ćemo naučiti hoditi baš onako kako je On hodio, opraštajući drugima za ono što su Mu učinili. Ako to nismo voljni ili smo nesposobni, tada bi trebalo biti jasno da mi u sebi nemamo Njegov Duh, već neki drugi duh; i trebamo tražiti Njegovo lice postom i molitvom.

Psalmi 51: 6:
„6 Zaista, Ti želiš istinu duboko u meni, i u dubini mene Ti me učiš mudrosti.“

Poricanje nije oproštenje i nije opravdanje ili objašnjavanje ponašanja druge osobe. Ako ste svesni da vam je neko učinio zlo, bilo da je to učinio svesno ili podsvesno, pokušavajući da negira da se zlo dogodilo samo će stajati na putu isceljenja koje treba da se dogodi. YHWH nije zadovoljan ako se samo pretvaramo da opraštamo.

Budući da je YHWH čisti Duh, ništa nije skriveno od Njegovog pogleda. On zna šta su nam učinila naša braća, kao i šta smo mi učinili da navučemo to zlo na sebe. Često možemo biti željni da poreknemo da smo imali bilo kakvu ulogu u zlu koje nas je zadesilo, ali čak je i Jov imao da nauči stvari iz svojih iskušenja, mada je on isprva u sopstvenim očima izgledao potpuno ispravan i premda su njegovi postupci naizgled bili besprekorni.

Knjiga o Jovu 32: 1-2:
1 Tako su ona tri čoveka prestala da odgovaraju Jovu, jer je on u svojim očima bio pravedan.
2 Ali se na to razgnevio Elihu, sin Barahila iz Buza, iz Aramove porodice. Razgnevio se na Jova, što se sam pravio pravednijim od Elohima.

YHWH zna šta nas želi naučiti dopuštajući protivniku da nas povredi. Stoga se ne treba čuditi da YHWH voli i nas i one koji su sagrešili protiv nas. Takođe se ne treba čuditi da On ne želi da se molimo za osvetu, već da se naš brat pokaje i da bude vraćen u milost.

Knjiga o Jovu 42: 8:
„8 Zato uzmite sada sedam junaca i sedam ovnova i idite kod mog sluge Jova, i prinesite za sebe žrtvu paljenicu, a moj sluga Jov moliće se za vas. Jer ću njega uslišiti, da se ne ponesem prema vama u skladu sa vašom ludošću, zbog toga što niste govorili istinu o Meni, kao Moj sluga Jov.”

Kada govorimo o oprostu, važno je da razlikujemo naše domaće neprijatelje u Izraelu i smrtne neprijatelje Izraela; jer dok YHWH obično ne traži da se molimo za ove druge, On definitivno želi da se molimo za prve.

Dok san da će se YHWH osvetiti onima iz Izraela koji su nas povredili može izgledati sladak i prijatan, to je zla želja u kojoj Sotona uživa; i trebamo se moliti da nam se ona uzme iz srca, jer YHWH ne uživa u smrti zlih. Jedino čemu se YHWH raduje je da se grešnici odvrate sa svojih puteva i traže Njega.

Knjiga proroka Ezekiela 33: 11:
„33 Reci im: ‘Tako ja bio živ’, govori YHWH Elohim, ‘meni nije drago da onaj ko je zao umre, nego da se odvrati od svog puta i da živi. Odvratite se, odvratite se od svojih zlih puteva. Zašto da umrete, dome Izraelov?’“

Novorođena beba sebe smatra centrom sveta: isto tako, kada se prvi put spasimo možemo sebe smatrati centrom Jahvinog sveta. Možemo verovati da smo jedini o kojima se YHWH brine, i možda zaboravimo da ono što YHWH zaista želi je da se molimo za svu našu braću.

Prva knjiga Samuelova 12: 23:
23 Štaviše, što se mene tiče, nipošto ne želim zgrešiti protiv YHWH, prestajući da se molim za vas. Poučiću vas dobrom i ispravnom putu.

Možemo se zavaravati u srcima, pravdajući svoju iracionalnu mržnju prema onima koji su nas povredili: a to ipak nije ugodno YHWH. Opravdan ili ne, onaj ko mrzi brata, ostaje u tami.

Prva Jovanova poslanica 2: 9-11:
„9 Ko kaže da je u svetlosti, a mrzi svog brata, u tami je sve do sada.
10 Ko voli svog brata, ostaje u svetlosti, i kod njega nema povoda za spoticanje.
11 A ko mrzi svog brata, u tami je i hoda u tami, i ne zna kuda ide, jer mu je tama zaslepila oči.“

YHWH na nas gleda kao na decu koja moraju proći mnoga iskustava i iskušenja kako bi dostigla duhovnu zrelost. Baš kao što nijedan roditelj ne bi bio zadovoljan smrću deteta koje je skrenulo na pogrešan put, tako je i YHWH ožalošćen kada neko od Njegove dece zaluta. U svojoj ljutnji zbog toga što smo grešni, možemo olako zaboraviti da čak i ako On nije zadovoljan ponašanjem onoga koji je zgrešio protiv nas, YHWH ga voli onoliko koliko voli i nas.

Jevanđelje po Luki 17: 3-4:
„3 Pazite na sebe! Ako tvoj brat sagreši protiv tebe, ukori ga. Ako se pokaje, oprosti mu.
4 Ako ti i sedam puta na dan sagreši i sedam puta se vrati k tebi i kaže: ‘Kajem se’, oprosti mu.”

Želja da vidimo kako se YHWH sveti u naše ime je uobičajena, ali zla. Važno je imati na umu da smo i mi sami manjkavi i da svakodnevno zavisimo od YHWH koji nam je oprostio grehe. Bez takvog opraštanja u svakom trenutku, ne možemo se nadati da ćemo videti carstvo nebesko.

Efescima poslanica 4: 26-27:
26 Budite ljuti, ali ne grešite. Ne dozvolite da sunce zađe nad ljutnjom vašom.
27 I ne dajte mesta Đavolu.

Najvažnija stvar koje se u svemu tome moramo setiti je da je naše telo (telesni čovek u nama) zlo, i da nam je zato nemoguće oprostiti.

Jevanđelje po Luki 5: 20-24:
„20 Kad je On video njihovu veru, rekao je: „Čoveče, oprošteni su ti gresi.”
21 Tada su književnici i fariseji počeli da rasuđuju: „Ko je ovaj što huli? Ko može opraštati grehe osim samog Elohima?”
22 Ješua je prozreo o čemu razmišljaju, pa im je rekao: „O čemu razmišljate u svojim srcima?
24 Šta je lakše? Reći: ‘Gresi su ti oprošteni’, ili reći: ‘Ustani i hodaj’?
25 Ali znajte da Sin čovečiji ima vlast na zemlji da oprašta grehe!” Tada je paralizovanom čoveku rekao: „Tebi govorim, ustani, uzmi svoja nosila i idi kući.”

Književnici i fariseji imali su pravo: samo YHWH Elohim ima moć oprostiti grehe. Razlog što je Ješua mogao da oprosti grehe je taj što je imao Elohimovog Duha u Sebi.

Bez Elohimovog Duha u nama, mi takođe nismo u stanju oprostiti grehe; i kad god nismo u stanju da oprostimo ono što nam je učinio naš brat, mi znamo da u sebi nemamo Elohimovog Duha.

YHWH želi da se svi spasu. YHWH želi da se svi ljudi približe Njemu. Ako ikada uhvatimo sebe kako se molimo protiv drugog brata ili sestre, i tražimo osvetu, ili da se YHWH osveti za nas, moramo se zaustaviti i moliti se, jer kada smo bez oproštaja, nismo u carstvu.

Jevanđelje po Mateju 18: 21-22:
„21 Tada Kefa (Petar) priđe Ješui i upita Ga: „Gospodaru, koliko puta može moj brat da zgreši protiv mene, a ja da mu oprostim? Do sedam puta?”
22 „Kažem ti”, reče mu Ješua, „ne sedam, nego sedamdeset i sedam puta!”

Pošto svi grešimo u mnogim stvarima, nije na nama da sudimo svojoj braći. Moramo se suočiti sa njima sa strpljenjem i ljubavlju kad god čine stvari koje su bolne za nas, ali osim donošenja odluka o tome da li ćemo da ih primimo u našu zajednicu ili ne, ne trebamo im suditi; a ni mi, takođe, ne trebamo da budemo zlopamtila. Ako nam YHWH oprašta za sve zlo koje smo učinili (za koje je Njegov jedini Sin morao da umre), onda sigurno možemo drugima da oprostimo sve grehe koje su počinili protiv nas.

Jevanđelje po Mateju 18: 23-35:
„23 „Stoga je Carstvo nebesko slično caru koji je odlučio da sredi račune sa svojim slugama.
24 Kad je počeo da obračunava, dovedoše mu jednoga koji mu je dugovao deset hiljada talanata.
25 Pošto ovaj nije imao da mu vrati, gospodar zapovedi da se dužnik, njegova žena i deca i sve što ima prodaju i da se dug tako izmiri.
26 Tada sluga pade ničice, i pokloni mu se, govoreći: ‘Gospodaru, imaj strpljenja sa mnom i sve ću ti vratiti.’
27 I gospodar se sažali na tog slugu, otpusti ga i oprosti mu dug.
28 A taj isti sluga, kad je izašao, nađe jednog svog kolegu, koji mu je dugovao sto denara, pa ga dograbi i poče da ga davi, govoreći: ‘Vrati mi dug!’
29 Tada njegov kolega pade ničice pred njega, preklinjući ga: ‘Imaj strpljenja sa mnom i vratiću ti dug.’
30 Ali, on to ne htede, nego ode i baci ovoga u tamnicu dok ne vrati dug.
31 Kad su druge sluge videle šta se dogodilo, veoma se ražalostiše pa odoše i obavestiše svog gospodara o svemu što se dogodilo.
32 Tada gospodar pozva k sebi onog slugu i reče mu: ‘Zli slugo! Oprostio sam ti sav onaj dug jer si me molio!
33 Zar nije trebalo da se i ti smiluješ svom kolegi kao što sam se ja smilovao tebi?’
34 I njegov gospodar se razgnevi pa ga predade tamničarima da ga muče dok mu ne vrati ceo dug.
35 Tako će Moj nebeski Otac postupiti s vama ako svaki od vas od sveg srca ne oprosti svome bratu.”

A šta ako se naš brat ne izvini? Postoje dva odvojena nivoa oproštenja. Prvo moramo da budemo svesni da bez obzira da li ćemo ikada dobiti izvinjenje, jednostavno treba da naše srce ne ostane u tami grubosti, mržnje i smrti. Drugi nivo samo određuje da li možemo ikada više sigurno da komuniciramo sa tim bratom.

Bez obzira da li ćemo ikada dobiti izvinjenje od svog brata, moramo biti pokajnički sluga koji sažaljeva svoju braću i oprašta im sve što su zgrešili.

If these works have been a help to you and your walk with our Messiah, Yeshua, please consider donating. Give