Chapter 11:

Rešavanje Sporova: Jevanđelje po Mateju 18

Ovaj članak je dostupan i na: English Español Serbian-Cyr Português

Pošto je ljudska priroda zla, jaki osvajaju i tlače slabije. Ješua nam govori da ne trebamo biti takvi u međusobnim odnosima. Umesto toga, jaki trebaju da služe slabijima, dok slabiji treba da poštuju i podržavaju svoje pastire iz ljubavi prema Ješui.

Jevanđelje po Mateju (Mattityahu) 20:25-28
25 I Ješua ih pozva k sebi pa reče: „Znate da vladari ne-Jevreja gospodare nad njima i velikaši ih drže pod vlašću.
26 Ali, neka među vama ne bude tako. Nego, ko hoće da bude velik među vama, neka vam bude sluga,
27 i ko hoće da bude prvi među vama, neka vam bude sluga,
28 baš kao što ni Sin Čovečiji nije došao da Mu služe, nego da služi i da Svoj život da kao otkupninu za mnoge.”

Zato što želimo oponašati Ješuu i hoditi kako je On hodio, mi ćemo vežbati melhisedekijanski oblik judaizma iz prvog veka (koji je dostupan za svih dvanaest plemena). Ne bi trebalo biti rabina i rabinskih tradicija, jer je rabinski poredak izvrtanje levitskog poretka (a mi smo od reda Melhisedeka). Svaku sinagogu trebao bi voditi odbor starešina tog grada (kao što je bilo pre izgnanstva u Vavilon), a sve skupštine trebalo bi da budu povezane globalnim posvećenim (odvojenim) sveštenstvom. Ova veza uspostavlja carstvo za Ješuu u svim državama. Iako smo trenutno u rasejanju pod vavilonskom vlašću, carstvo koje ćemo uspostaviti danas za Ješuu, će biti carstvo koje vlada i caruje nad narodima nakon što počne milenijum, kao što piše u Knjizi proroka Danila 2:44.

Knjiga proroka Danila (Daniel) 2:44
44 U danima tih careva, Elohim nebeski će utvrditi carstvo koje nikada neće propasti. I to carstvo se neće prepustiti drugom narodu. Ono će rasturiti i zatrti sva ta carstva, a samo će se održati zauvek,

Svakom carstvu su potrebni zakoni i sudovi. Naš zakon je Tora, i iako ga primenjujemo po Ješinom Duhu, i dalje su nam potrebni sudovi. U praktičnom pogledu, gradske starešine efektivno formiraju opštinske sudove, dok je odbor prema Delima apostolskim 15 bio primer vrhovnog suda. Treba takođe napomenuti da postoje pravila i procedure za sudske slučajeve, što Ješua objašnjava u Mateju 18. Kao što počinje poglavlje, učenici su došli k Ješui da Ga pitaju ko je najveći u carstvu. Ješua im odgovara da, ukoliko se ne obrate i ne postanu poput male dece neće ni ući u carstvo.

Jevanđelje po Mateju (Mattityahu) 18:1-5
1 U to vreme Ješui priđoše učenici i upitaše: „Ko je najveći u carstvu nebeskom?”
2 A Ješua pozva k Sebi jedno dete, postavi ga među njih
3 pa reče: „Istinu vam kažem: ako se ne obratite i ne postanete kao deca, nećete ući u carstvo nebesko.
4 Ko se ponizi kao ovo dete, najveći je u carstvu nebeskom.
5 I ko primi jedno ovakvo dete u Moje ime, Mene prima.”

Kada su učenici pitali ko je najveći, zašto je Ješua govorio o uslovima za ulazak? Možda zato što želi da razumemo cilj.

Pre puberteta deca su uglavnom nevina i skromna. Oni su uglavnom zainteresovani za učenje i manje se takmiče (kako sa odraslima, tako i jedni sa drugima). Ovakvi trebamo da budemo.

Jevanđelje po Mateju (Mattityahu) 18:6-9
6 „Ako neko navede ijednog od ovih malenih koji veruju u mene da zgreši, bolje bi mu bilo da mu oko vrata obese mlinski kamen i da ga utope u dubinama morskim.
7 Teško svetu zbog postupaka koji navode na greh. Ove zamke moraju da dođu, ali teško čoveku preko koga one dolaze.
8 Ako te tvoja ruka ili noga navode na greh, odseci je i baci od sebe. Bolje ti je da u život uđeš hrom ili osakaćen nego da imaš obe ruke ili noge, a budeš bačen u oganj večni.
9 I ako te tvoje oko navodi na greh, izvadi ga i baci od sebe. Bolje ti je da u život uđeš samo s jednim okom nego da imaš oba oka, a budeš bačen u oganj gehene.

Ne samo da treba da budemo nevini kao mala deca (da ne bi izazvali grehe), već trebamo i da pomognemo da se spasi izgubljeno. To znači da moramo uspostaviti mesto gde se izgubljeni i rasuti Izraelci mogu čuvati i hraniti, a zatim se okrenuti našim zajednicama da privučemo izgubljene i rasute unutra.

Jevanđelje po Mateju (Mattityahu) 18:10-14
10 Pazite da ne prezrete jednog od ovih malenih. Jer, kažem vam: njihovi poslanici na nebesima uvek vide lice moga Oca, koji je na nebesima.”
11 Jer Sin Čovečiji je došao da spase ono što je izgubljeno.
12 „Šta mislite: ako čovek ima sto ovaca, i jedna od njih zaluta, zar neće ostaviti onih devedeset i devet i otići u planine da potraži onu koja je zalutala?
13 Pa ako je nađe, istinu vam kažem, radosniji je zbog nje nego zbog onih devedeset devet što ne zalutaše.
14 Tako ni vaš nebeski Otac ne želi da propadne ijedan od ovih malenih.”

Zatim Ješua kaže „Štaviše“ i opisuje pravnu proceduru koju koristimo za rešavanje sporova u okviru tela.

Jevanđelje po Mateju (Mattityahu) 18:15-17
15 „Štaviše, ako tvoj brat zgreši protiv tebe, idi i nasamo mu reci o njegovoj krivici. Ako te posluša, ponovo si stekao brata.
16 A ako te ne posluša, povedi sa sobom još jednoga ili dvojicu, da se ‘ustima dvojice ili trojice svedoka svaka reč može utvrditi.’
17 Ako ni njih ne posluša, obavesti skupštinu. Pa ako ni skupštinu ne posluša, odnosi se prema njemu kao prema paganinu ili porezniku.

Ješua je rekao, ako znaš da je tvoj brat zgrešio, idi razgovaraj sa njim ponizno, nasamo. Ako te posluša, može doći do popravljanja situacije bez potrebe za glasinama ili negativnim pričama. Cilj je rešiti situaciju bez kaljanja nečijeg ugleda. Ipak, ako se vaš brat ne ponizi ili ne želi da vas posluša, uzmite još jednog ili dva svedoka. U idealnom slučaju to mogu biti đakoni ili starešine u skupštini, neko ko može objasniti šta piše u Pismu. Cilj je donošenje odluke bez toga da svi u skupštini doznaju za prekršaj.

Ako počinilac i dalje ne čuje Jahvinu reč, tada stvar treba da bude objavljena pred ljudima, a ljudi da odbace onoga koji unosi greh u tabor. Ako rukovodstvo nije bilo uključeno u koraku 2, oni moraju da budu uključeni kod koraka 3, jer su starešine jedini koji imaju ovlašćenja da grešnika odstrane iz tabora.

Ako dete napravi prekršaj, onda bi to trebalo da bude upućeno roditeljima. Ako je supruga učinila prekršaj, i ako je njen muž deo zajedništva, stvar bi trebalo da bude predočena njemu.
Treba takođe napomenuti da nije svaki greh poziv na odstranjivanje grešnika iz tabora. Kao što smo videli ranije, postoje četiri stvari kojih se novi vernici moraju uzdržati pre nego što dobiju dozvolu da uđu u zajedništvo. To su idolopoklonstvo (koje je duhovna preljuba), seksualni nemoral, zadavljeno meso i krv. Ove četiri stvari odgovaraju četrima vrstama smrtnih kazni za prekršaje u Tori.

Dela apostolska (Ma’asei) 15:19-21
19 Stoga je moja presuda da ne stvaramo neprilike onima, koji su među ne-Jevrejima okrenuti ka Elohimu:
20 nego im treba napisati da se uzdržavaju od onoga što je onečišćeno idolima, od bluda, od udavljenoga i od krvi.“
21 Jer Mojsije kroz mnoge generacije, ima u svakom gradu one koji ga propovedaju, koji ga čitaju svakog Šabata u sinagogama.”

Pošto je muškarac u Korintu bio seksualno nemoralan sa ženom svog oca, Šaul je rekao da ga proteraju. Ovo je ekvivalent kamenovanju iz Obnovljenog Saveza. Grešnik se odstranjuje iz tabora, osim ako se ne pokaje (a cilj je kajanje).

Prva poslanica Korinćanima (Qorintim Aleph) 5:1-5
1 Zaista, čuje se da među vama ima bluda, i to takvog bluda kakvog nema ni među ne-Jevrejima:
da jedan od vas ima ženu svog oca.
2 A vi se još uzvisujete! Zar ne bi trebalo da tugujete i da iz svoje sredine uklonite onoga ko je počinio to delo?
3 A ja, odsutan telom, ali prisutan duhom, već sam presudio, kao da sam s vama, onome koji je tako postupio,
4 da u ime našeg Gospodara Ješue, kad se vi skupite zajedno sa mojim duhom, sa silom našeg Gospodara Ješue,
5 predate takvoga Sotoni na uništenje tela, kako bi se duh mogao spasti u dan Gospodara Ješue.

Međutim, zato što volimo Ješuu, ne želimo davati od sebe minimum, želimo da dajemo svoj maksimum. Ni na koji način ne želimo prestupiti Toru, jer prestupiti Toru samo u jednoj tački znači da nismo ostvarili zacrtani rezultat i da smo krivi za sve. Ipak, osim na četiri uslova za ulazak, naš fokus nije na prosuđivanju drugih, već u pružanju našeg najboljeg primera uz istovremeno iskazivanje milosti svima onima koji pokušavaju da drže Toru.

Jakovljeva poslanica (Yaakov) 2:10-13
10 Jer onaj ko drži celu Toru, pa ipak posrne u jednom, postao je kriv za sve.
11 Jer onaj koji je rekao: „Ne čini preljubu”, rekao je i: „Ne počini ubistvo.” Ako dakle ne učiniš preljubu, a počiniš ubistvo, kriv si za prestupanje Tore.
12 Govorite i postupajte kao oni kojima će biti suđeno po tori slobode.
13 Jer sud će biti nemilosrdan prema onome ko sam nije bio milosrdan. Milosrđe pobeđuje nad presudom.

Cilj je, dakle, da oni koji su jaki u veri daju primer onima koji su slabi i pomognu im da čine bolje. Međutim, ako bilo ko učini neko od krivičnih dela smrtne kazne iz Tore, biće smešten izvan tabora dok se ne pokaje i ne obrati. Tada će biti dobrodošao i biće utešen.

Druga poslanica Korinćanima (Qorintim Bet) 2:6-8
6 Ova kazna koju je izrekla većina je dovoljna za takvog čoveka,
7 zato mu, radije, spremno oprostite i utešite ga, da ga ne bi slomila prevelika tuga.
8 Zato vas molim, uverite ga da ga volite.

Trebali bismo shvatiti da se Matej 18 odnosi samo na one koji su doneli odluku da dođu pod okrilje starešina zajednice. To znači da su oni predati autoritetu rukovodstva. Ponekad Efremiti pokušavaju da odredbe iz Mateja 18 primenjuju na određene internet situacije i druge situacije u kojima ne postoji lanac nadležnosti ili autoriteta. Međutim, u kontekstu, one se primenjuju samo kada su sve stranke pod melhisedekijanskom nadležnošću i autoritetom i ako su na drugi način u korektnom odnosu sa telom.

If these works have been a help to you and your walk with our Messiah, Yeshua, please consider donating. Give