Chapter 5:

Ješuin Isceljujući Hod

Ovaj članak je dostupan i na: English Español Serbian-Cyr

U Nazarećanskom Izraelu smo videli da se nakon vladavine cara Solomona narod Izraela podelio na dva dela. Deset severnih plemena zvali su se Izraelovim domom (ili Efraimom), dok su se dva južna plemena nazivala domom Jude. Ezekiel je rekao da će zbog svog bezakonja, Efraim otići u zarobljeništvo u Asiriju na 390 godina.

Knjiga proroka Ezekiela (Yehezqe) 4:4-5
4 Tada lezi na svoju levu stranu i stavi na nju bezakonje Izraelovog doma. Koliko dana budeš ležao na njoj, toliko dugo ćeš nositi njihovo bezakonje.
5 Jer Ja polažem na tebe njihove godine bezakonja, prema broju dana, tristo i devedeset dana, tako ćeš nositi bezakonje doma Izraelovog.

Međutim, na kraju 390 godina, severni dom Izraela nije se pokajao, pa je zato asirsko zarobljeništvo produženo sedam puta, u skladu sa Levitima 26.

Treća knjiga Mojsijeva (Vayiqra) 26:18
18 I nakon svega ovoga, ako Me ne budete slušali, onda ću vas sedam puta više kazniti za vaše grehe.

Ako pomnožimo Efraimovih 390 godina zatočeništva sa 7, nova kazna je oko 2.730 godina zatočeništva. Ako dodamo tih 2.730 godina za vreme početka zatočeništva (oko 732 godine p.n.e.), dobićemo novi krajnji datum otprilike 1998. godine. Nije iznenađujuće, ovo je trenutak kada se pokret Efremita počeo pojavljivati na svetskoj sceni.

Dolazimo do drugog svedočanstva za godinu 1998. ako koristimo princip u Drugoj Petrovoj 3:8, što nam govori da dan u proročanstvu može iznositi hiljadu zemaljskih godina.

Druga Petrova (Kepha Bet) 3:8:
8 Ali ljubljeni, ne zaboravljajte, da je jedan dan pred Jahvom kao hiljadu godina i hiljadu godina kao jedan dan.

Hošea (Osija) 6:1-2 govori o vremenu posle dva proročka dana (ili 2.000 godina) kada će se severni dom Izraela vratiti Elohimu i tako biti oživljen kao narod.

Knjiga proroka Osije (Hoshea) 6:1-2:
1 „Dođite, vratimo se Jahvi, jer nas je On rastrgao, ali će nas i izlečiti. On nas je udarao, On će i zaviti naše rane.
2 Posle dva dana On će nas oživeti; Trećeg dana podiće nas da bismo živeli pred Njegovim očima.

Istoričari se ne slažu sa tačnom godinom rođenja Ješue, ali većina istoričara smatra da je to bilo između 0 i 4 godine p.n.e.. Kada dodamo dve hiljade godina na 0-4 godinu p.n.e., dolazimo do 1996-2000 godine n.e., što se poklapa sa procenom iz Ezekiela 4. o 1998 godini.

To nam sada pomaže da shvatimo da postoje dve Jude u proročanstvu. U Drugoj Carevima 18:13, rečeno nam je da je asirski car Senahirim uzeo u zarobljeništvo severnih deset plemena, a on je uzeo i sve utvrđene gradove (vojne tvrđave) Judeje, i zbog toga su mnogi Jevreji takođe poslani u zarobljeništvo u Asiriju (zajedno sa deset severnih plemena). Mogli bismo ih nazvati asirskom dijasporom Jevreja (da ih razlikujemo od onih koji nisu ušli u asirsku dijasporu).

Druga carevima (Melachim Bet) 18:13
13 Četrnaeste godine vladanja Jezekije, Senahirim, car Asirije, došao je na sve utvrđene gradove u Judi i osvojio ih.

Zatim je nakon još 136 godina (oko 586. godine p.n.e.) Judin dom otišao u zarobljeništvo u Vavilon, gde su se dogodile velike promene u jevrejskoj veri. Kad je Juda ušla u Vavilon, imala je levitsko sveštenstvo, a kad je izašla iz Vavilona, imala je rabinsko sveštenstvo. Nasuprot levitskom poretku (koji je razumeo da je njihova dužnost podučavati Jahvinu Toru), rabinski poredak je verovao da im je Jahve dao ovlašćenje da uspostave sopstvenu Toru u svakoj generaciji, iako to krši Jahvinu Toru.

Peta knjiga Mojsijeva (Devarim) 12:32
32 Šta god da vam Ja zapovedam, budite pažljivi da se toga pridržavate, nemojte tome ništa
dodavati, niti od toga bilo šta oduzimati.

Pošto rabini nisu poštovali Jahvinu Toru (i nazivajući to što poštuju Torom), šta bi Jahve trebao da učini? Rimska crkva (pogrešno) nam govori da je Jahve poslao Ješuu da ukine Toru i zameni Jevreje crkvom ne-Jevreja. Međutim, kao što smo videli u Nazarećanskom Izraelu, Ješua nije tražio zamenu Jevreja ili judaizma. Umesto toga, Ješua je želeo da zameni rabinski red svojim obnovljenim Melhisedekovim redom. Zatim je poslao Svoje obnovljeno melhisedekijansko sveštenstvo u svet da pronađe i sabere izgubljene ovce Izraelovog doma (Efraim).

Jevanđelje po Mateju (Mattityahu) 15:24
24 A On im odgovori: „Ja sam poslan samo izgubljenim ovcama doma Izraelovog.”

Ješuino obnovljeno sveštenstvo je služilo da ide u sve narode, stvara učenike i uči ih da se pokore svim stvarima koje je Ješua naredio.

Jevanđelje po Mateju (Mattityahu) 28:19-20
„19 Zato idite i naučite sve narode, uranjajući ih u ime Oca i Sina i Odvojenog Duha,
20 i učeći ih da drže sve što sam vam zapovedio. I evo, Ja sam uvek sa vama, sve do svršetka ovog doba. Amein.”

I ne samo da trebamo kao Ješuini učenici vršiti sve ono što je Ješua naredio, već takođe trebamo i da Ga oponašamo i druge podučimo da rade isto.

Prva poslanica Korinćanima (Qorintim Aleph) 11:1
1 Oponašajte me, kao što i ja oponašam Mesiju.

Jovan (Johanan) nam kaže da ako živimo u Ješui, onda bismo morali hoditi čak i onako kako je On hodio.

Prva Jovanova poslanica (Yochanan Aleph) 2:6
6 Onaj ko kaže da prebiva u Njemu, dužan je da i sam hodi kao što je i On hodio.

Jevreji imaju tradiciju da oponašaju svoje velike ljude. „Hoditi kako je On hodio“ hebrejski je ustaljeni izraz, koji znači da bismo trebali praktikovati istu veru koju je Ješua praktikovao (do poslednjeg detalja). To je ono što znači pomiriti se sa Elohimom tako što ćemo se pomiriti sa ličnošću Ješue. Pomirujući se s Njim mi se mirimo sa svima.

Druga poslanica Korinćanima (Qorintim Bet) 5:18
18 A sve je od Elohima, koji nas je pomirio sa Sobom kroz Ješuu Mesiju i dao nam službu pomirenja,
19 da objavljujemo da je Elohim bio u Mesiji i pomirio svet sa Sobom, ne računajući im njihove prestupe, i obavezao nas na reč pomirenja.

Da bismo se pomirili sa Ješuom i hodili kako je On hodio, moramo videti da li Ješua još uvek praktikuje judaizam. Postoje mnoga svedočanstva o svemu ovome u Obnovljenom Savezu. Na primer, u Marku 11: 25-26, Ješua kaže da kad smo u molitvi trebamo oprostiti drugima njihove prestupe, da bi nam takođe bilo oprošteno.

Ješua je komentarisao Amidu, odnosno jevrejsku stojeću molitvu, koja je centralni deo gotovo svake jevrejske ritualne službe bogosluženja. U Amidi se moli za oproštenje, a ovde Ješua kaže da ako želimo da nam Elohim oprosti, onda moramo i mi oprostiti drugima.

Istorija nam takođe govori da su Jevreji u Ješuino doba nosili i tefilin (filakterije) i cicit (rese). Treba napomenuti da Ješua nikada nije rekao da se ne nosi tefilin ili cicit. Umesto toga, kritikovao je one koji su napravili posebne kaiševe za svoj tefilin (da bi ih videli drugi muškarci), a takođe i one koji su produžili svoje cicite, tako da se vuku po zemlji (kao što to i danas rade neki ortodoksni jevrejski muškarci).

Jevanđelje po Mateju (Mattityahu) 23:5
5 Ali sva svoja dela čine da bi ih ljudi videli. Proširuju svoje filakterije i produžuju krajeve [tj. produžuju rese ] na odeći.

A ako želimo oponašati Ješuin hod kao sredstvo pomirenja, trebalo bi primetiti da je Ješuin običaj bio da ide u sinagogu na Šabat.

Jevanđelje po Luki (Luqa) 4:16
16 Tako je došao u Nazaret, gde je odrastao. I po Njegovom običaju, na Šabat je ušao u sinagogu i ustao da čita.

U judaizmu se smatra čašću stajati pred saborom i čitati Pismo, a na njega su pozvani samo oni sa dobrim ugledom. To nam govori da je Ješua bio uvažavani član u svojoj sinagogi. A ako je Ješua bio uvažavani član u svojoj sinagogi, to je onda i naš ideal.

Ponekad Efremiti ne veruju jevrejskoj sinagogi, možda zato što ne mogu uočiti koji delovi judaizma nastavljaju stil obožavanja naših praočeva (koji je postojao pre Vavilona), a koji delovi su stvoreni u Vavilonu. Međutim, Šaul nam kaže da je bogosluženje (i stil sinagoge) bila jedna od stvari koje je Juda dobila da održava dok su Efremiti bili rasejani u drugim narodima.

Rimljanima poslanica (Romim) 9:4-5
4 Oni su Izraelci, koje je Jahve usvojio i njima pripadaju slava, savezi, Tora i služba [obožavanja] Elohimu i obećanja;
5 od kojih su praočevi, i od kojih po telu Mesija dođe, koji je iznad svega, večno blagoslovljeni Elohim. Amein.

Sledećim Ješuinim oblikom bogosluženja možemo zaustaviti mnoge nekorektne interpretacije koje prožimaju rabinski judaizam i hrišćanstvo. Ali kakve nekorektne interpretacije?
U Nazarećanskom Izraelu videli smo da su učenici nastavljali da prinose životinjske žrtve sve dok je hram postojao. To znamo jer u Apostolskim delima 21 postoji razgovor između Jakova i Šaula (Pavla) u kojem Jakov govori Šaulu da plati 15 životinjskih žrtava potrebnih za odvajanje nazirejskog zaveta za sebe i još četiri čoveka. Pet od ovih životinjskih žrtava bilo je za greh (Brojevi 6:14). Ovim je Jakov rekao da će „svi znati“ da je i Šaul takođe uredno hodio i držao celu Toru.

Apostolska dela (Ma’asei) 21:23-24
23 Zato učini ovo što ti kažemo: Imamo četiri čoveka koji su [takođe] pod [nazirejskim] zavetom.
24 Povedi te ljude, očisti se s njima i plati za njih da obriju glavu – i tako će svi da znaju da one stvari o kojima su bili obavešteni o tebi [učenju protiv Tore] nisu ništa, nego da i ti hodiš uredno i da držiš Toru.

U prvom veku je bilo progona. Iako je ponekad bilo moguće da učenici uđu u hram, u drugim situacijama to nije bio slučaj. Apostol Jakov je, kako kaže izveštaj, ubijen 62. godine n.e. kada su ga bacili sa hrama, kamenovali i potom dokrajčili batinanjem.

Oni su otišli gore i bacili pravednog čoveka i rekli jedni drugima: „Kamenujmo Jakova Pravednog.“ I počeli su ga kamenovati, jer ga nije usmrtio pad; a on se okrenuo, kleknuo i rekao: „Ja Te molim, Gospode Bože, Oče naš, oprosti im, jer oni ne znaju šta čine.“ I dok su ga kamenovali, jedan od sveštenika od sinova Rehaba, sin Rehabita, koje spominje prorok Jeremija, povika govoreći: „Prestanite, šta radite? Pravednik se moli za vas. “ A jedan od njih, koji je bio puniji, uzeo je batinu sa kojom se istresa odeća, i udario pravednog čoveka po glavi. I tako je on pretrpeo teške patnje. I sahranili su ga na licu mesta, kod hrama, a njegov spomenik i dalje ima ostatke pored hrama. (Euzebije, crkvena istorija, citirajući Hegezipa, 2.23.4.10-18)

Osam godina kasnije (70. godine n.e.) kada su Rimljani uništili hram, učenici su pobegli u Pelu. Nakon ovoga nazarećani više nisu bili povezani sa Judinim domom putem hramske službe, ali su još uvek mogli ući u sinagoge sve dok Birkat HaMinim nije osnovan oko 80-90. godine n.e.. Birkat HaMinim je prokletstvo nad vernicima u Ješuu. Prvobitno je napisan za nazarećane i sve ostale slične frakcije (minim), ali je jezik kasnije promenjen da bi se kasnije čitalo kao klevetnici (l’malshinim). Međutim, namera da se proklinju vernici u Ješuu je vrlo jasna. Ovo prokletstvo se izgovara tri puta dnevno od strane ortodoksnih Jevreja, kao što piše u članu 12 Amide (Stojeće molitve). Prvo pročitajmo modifikovanu verziju (za klevetnike).

Ortodoksna Amida (Stojeća molitva) Blagoslov 12
12 A za klevetnike [l’malshinim] neka ne bude nade, i neka sve zlo u trenu bude uništeno i svi Tvoji neprijatelji budu brzo srušeni; a zle pojedince iskoreni i razbij, i uništi i ponizi uskoro u našim danima. Blagosloven da si, Adonaj, koji rušiš neprijatelje i ponižavaš grešnike.

U Berahotu 28b-29a, Vavilonskom Talmudu piše da u svom izvornom obliku Birkat HaMinim se nije odnosio na l’malshinim (klevetnike), već na l’minim (sekte, a naročito nazarećane). (Brojevi su fusnote.)

Traktat 28b: Ovih osamnaest [blagoslova] je u stvari devetnaest? R. Levi je rekao: Blagoslov koji se odnosi na Minim 18 uspostavljen je u Jabnehu.19 Čemu je to trebalo da odgovara? R. Levi je rekao: Po mišljenju R. Hilela, sina R. Samuela b. Nahmanija, 20 Bog Slave gromova; 21 po mišlejnju R. Tanhuma, reč Jedan 22 u Shemi; po mišljejnju R. Tanuma citirajući R. Jošuu b. Levija do malih pršljenova na kičmenom stubu.
Naši rabini su podučavali: Simeon ha-Pakuli 23 priredio je osamnaest blagoslova kako bi bio pred Rabanom Gamalielom u Jabnehu. Rekao je Raban Gamaliel mudracima: 24 Da li neko od vas može sastaviti blagoslov koji se odnosi na Minim-e (sekte)? 25 Samuel Mali ustao je i sastavio ga. Sledeće godine 26 on je zaboravio
Traktat 29a: i dva ili tri sata je pokušavao da ga se priseti, i oni ga nisu sklonili. 1 Zašto ga nisu sklonili videvši da je Rab Juda rekao u ime Raba: Ako je čitalac pogrešio u bilo kom drugom blagoslovu, ne treba ga skloniti, ali ako je blagoslov za Minim (sekta), on treba da se ukloni, jer sumnjamo u njega da je Min (sektaš)? (Vavilonski Talmud, Berahot 28b29a)

Nakon uništenja hrama, nazarećani više nisu bili vezani za judaizam kroz hramsku službu. Nakon toga, Birkat HaMinim je efektivno zavukao klin između svakog ko veruje u Ješuu i ostatka judaizma. Od tog trenutka vera u Ješuu razvela se od judaizma i vezala se pre svega za Efraimov Dom, za koji je Ješua rekao da je i Sam poslan.

Jevanđelje po Mateju (Mattityahu) 15:24
24 A On im odgovori: „Ja sam poslan samo izgubljenim ovcama doma Izraelovog.”

Dakle, oni koji pripadaju domu Izraelovom, koji žele da praktikuju Ješuin melhisedekijanski judaizam, treba da mole Amidu, izostavljajući Blagoslov 12. A ako to znači da nismo dobrodošli u sinagogi, onda je naša alternativa da podignemo naše zajednice. A kako se to radi, kao i organizaciona struktura unutar i među zajednicama je tema sledećeg poglavlja. Ono što ćemo videti je da ako svi odradimo svoj deo hođenja, na onaj način kako je Ješua hodio sa disciplinom, ne samo da ćemo zaobići nekorektnosti rabinskog judaizma i crkve, već će to izlečiti i naš narod i doneti pomirenje sa Elohimom.

If these works have been a help to you and your walk with our Messiah, Yeshua, please consider donating. Give