Chapter 5:

Kalendar koji su držali apostoli

Ovaj članak je dostupan i na: English Español Deutsch Indonesia Français Nederlands Português

„Ovo je automatski prijevod. Ako nam želite pomoći da to ispravimo, možete poslati e-poštu na contact@nazareneisrael.org.“

Rimska crkva koristi Rimski kalendar, u kome dan počinje u ponoć. Suprotno tome, hebrejski dan započinje uveče. Na primer, Prva knjiga Mojsijeva 1:31 nam govori:

Prva knjiga Mojsijeva ili Postanje 1: 31:
„31 I Jahve je pogledao sve što je načinio i bilo je veoma dobro. I bilo je veče i bilo je jutro – dan šesti.“

Levitima 23 potvrđuje ovo, govoreći nam da hebrejski dan traje od večeri do večeri.

Treća knjiga Mojsijeva ili Levitska 23: 32:
„32 To je za vas Šabat, dan potpunog odmora, i uveče devetog dana u mesecu postite. Od večeri do večeri držite svoj Šabat.”

Rimska crkva opravdava svoje obožavanje nedeljom, Božićem i Uskrsom pogrešnim citiranjem određenih odlomaka u Obnovljenom savezu (Novom Zavetu). Jedan takav odlomak jeste Dela 20: 7-12.

Dela apostolska 20: 7-12:
„7 A na prvi dan sedmice, kad su se učenici okupili da lome hleb, Šaul (Pavle) im je govorio, budući spreman da ide sutradan, produžio je govor sve do ponoći.
8 A u gornjoj sobi gde su se okupili bilo je mnogo svetiljki.
9 Jedan mladić po imenu Evtih sedeo je na prozoru. Kako je Šaul dugo govorio, on je utonuo u dubok san. Savladan snom, pao je s drugog sprata. Kad su ga podigli, bio je mrtav.
10 A Šaul je sišao, nadvio se nad njega, zagrlio ga i rekao: „Ne brinite se, jer je njegov život u njemu.”
11 Potom je otišao gore, izlomio hleb, a zatim jeo. Još dugo je razgovarao s njima, sve do zore, a onda je otputovao.
12 Mladića su odveli živog, neizmerno utešeni.“

Prema crkvi, učenici su se sreli u nedelju ujutro na doručku, slušali Šaula (Pavla) do ponoći (kada je Evtih pao kroz prozor), pojeli su obrok posle ponoći, a zatim nastavili svoj sastanak sve do zore (ponedeljak). Ovo može zvučati kao da ima smisla, sve dok ne pitamo zašto je bilo toliko lampi u gornjoj sobi tokom dnevnih časova, kao i zašto su preskočili ručak i večeru.

Ista vrsta post-Šabatnog zajedništva je takođe zabeležena u Jovanovom Jevanđelju (Knjiga Jovana).

Jevanđelje po Jovanu 20: 19:
„19 Uveče tog istog dana, bio je prvi dan sedmice, premda su zbog straha od Judejaca vrata bila zaključana tamo gde su se učenici okupili, Ješua je došao, stao na sredinu i rekao im: „Mir vama!”

Ješua je ubijen na prolećni praznik Pashe. U Jerusalimu već tada može biti vruće – i ako je vruće, logična stvar bila bi ostaviti vrata otvorena. Međutim, od kako je došlo do progona, učenici su zatvorili vrata.

Zašto bi Hrišćanska Crkva koristila ove odlomke da opravda bogoslužje nedeljom, kada knjiga Dela (Dela Apostolska) kaže da je običaj apostola Šaula bio da na Šabat krene u jevrejske sinagoge?

Dela apostolska 13: 14-16:
„14 Iz Perge su krenuli dalje i došli u Antiohiju u Pisidiji. Na dan Šabata otišli su u sinagogu i seli.
15 Posle javnog čitanja Zakona i Proroka, starešine sinagoge obratili su im se, govoreći: „Ljudi, braćo, ako imate koju reč ohrabrenja za narod, recite!”
16 Na to je (Šaul) Pavle ustao, dao znak rukom i rekao:„Ljudi, Izraelci i vi ostali koji se bojite Elohima, čujte!“

Crkva uči da je Šaul obišao tada poznati svet, izvlačeći Jevreje iz sinagoga i podižući Nedeljne crkve. Ali kako oni podržavaju ovu tvrdnju? Šaul je započeo novu skupštinu kada je izbačen iz (farisejske) sinagoge u Korintu i osnovao je Nazarećansku zajednicu u susedstvu – ali su se i oni sastajali na Šabat.

Dela apostolska 18: 5-8:
„5 Kad su Sila i Timotej došli iz Makedonije, Šaul (Pavle) se potpuno posvetio propovedanju reči, svedočeći Judejcima da je Ješua zaista Mesija.
6 Ali pošto su mu se oni protivili i vređali ga, otresao je svoje haljine i rekao im: „Vaša krv na vaše glave. Ja sam čist. Od sada idem narodima (ne-jevrejima).”
7 Tako je prešao odande u kuću čoveka koji je obožavao Elohima po imenu Just, čija je kuća bila do sinagoge.
8 Onda je Krisp, starešina sinagoge, prihvatio Jahvu, zajedno sa svim svojim ukućanima. I tako su i mnogi Korinćani, slušali, poverovali i bili uronjeni.“

Iako je Šaul osnovao novu skupštinu u Korintu, ona se ne bi zvala „crkva“ – verovatno se nazivala sinagogom ili kehilom (skupština). Što je još važnije, ova skupština se sastajala na Šabat, baš kao i Nazarećani koju su ih sledili.

Jevanđelje po Luki 4: 16:
„16 Došao (Ješua) je u Nazaret, gde je odrastao. Na dan Šabata, po svom običaju, ušao je u sinagogu i ustao da čita.“

Verzija kralja Džejmsa (VKDž) koristi reč Uskrs u Delima 12: 4, jednostavno zato što su prevodioci Verzije kralja Džejmsa pogrešno napisali grčku reč Pasha (Pasha) kao „Uskrs“.

Dela apostolska 12: 4:
„4 A kad ga je uhvatio, bacio ga je u zatvor i dao da ga čuvaju četiri smene od po četiri vojnika, jer je nameravao da ga izvede pred narod posle Uskrsa.“

Sve glavne verzije od Verzije Kralja Džejmsa su otklonile ovu grešku.

Postoji nekoliko drugih referenci za Pashu u Obnovljenom Savezu. Sve ovo pokazuje da su apostoli i dalje držali hebrejski kalendar čak i mnogo godina nakon Ješuinog vaznesenja.

Dela apostolska 20: 6:
„6 a mi smo isplovili iz Filipe nakon Dana Beskvasnih Hlebova [tj. Pashe] i za pet dana došli smo k njima u Troadu. Tamo smo proveli sedam dana.“

Brojne reference takođe govore da su apostoli nastavili da poštuju Pedesetnicu.

Prva poslanica Korinćanima 16: 8:
„8 Ali ostaću u Efesu do Pedesetnice,“

Ovo je još uvek bila Pedesetnica u hebrejskom kalendaru, jer je Šaul hteo da proslavi ovaj praznik u Jerusalimu (radije nego u Rimu).

Dela apostolska 20: 16:
„16 Šaul (Pavle) je, naime, odlučio da mimoiđe Efes da se ne bi zadržao u Aziji, jer je žurio da, ako bude moguće, stigne u Jerusalim do dana Pedesetnice.“

I apostoli su se pridržavali Dana Pomirenja (Jom Kipur) u Delima 27: 9. Ovde se naziva „Post“, jer ga Jevreji tradicionalno posmatraju kao post.

Dela apostolska 27: 9:
„9 Pošto je prošlo mnogo vremena i plovidba je već postala opasna, jer je već prošao i Post, Pavle ih je upozorio:“

Iako se reč „Post“ savršeno prevodi sa grčkog na engleski, lako se može zanemariti činjenica da su apostoli i dalje upotrebljavali Hebrejski kalendar, ako ne znamo da su apostoli pisali na govornom jeziku.
Nije u redu da se ovako menja kalendar, jer je kalendar deo Tore – i Ješua je rekao da nije došao da uništi ni Toru, ni Proroke.

Jevanđelje po Mateju 5: 17-19:
17 „Nemojte da mislite da sam došao da ukinem Toru ili Proroke. Nisam došao da ih ukinem, nego da ih ispunim.
18 Istinu vam kažem: dok nebo i zemlja ne nestanu, neće nestati nijedno slovce ni crtica iz Tore dok se sve ne ispuni.
19 Ko, dakle, omalovaži i najmanji od tih uputa – i druge uči da tako čine – zvaće se najnižim u Carstvu nebeskom. A ko ih izvršava – i druge uči da tako čine – zvaće se velikim u Carstvu nebeskom.

Ipak, iako je Ješua jasno rekao da ne misli da je došao da uništi Toru ili Proroke, mnogi Hrišćani veruju da je On upravo tako učinio. Kažu da je zato što je On održavao praznike, ispunio praznike i zato su proslave sada ukinute. Ali ako smatrate da se vaš brak ispunjava, da li to znači da je on sada okončan? To tek nema smisla.

Postoje i drugi problemi sa Hrišćanskom verzijom. U Luki 4:18, Ješua je ustao u sinagogi i rekao da je došao da ispuni prvi deo proročanstava u Isaiji 61.

Jevanđelje po Luki 4: 16-19:
„16 Došao je u Nazaret, gde je odrastao. Na dan Šabata, po svom običaju, ušao je u sinagogu i ustao da čita.
17 Dali su mu svitak proroka Isaije, a On je otvorio svitak i našao mesto gde je bilo napisano:
18 „Jahvin Duh je na Meni, jer Me je On pomazao da objavim Dobru Vest siromašnima. On Me je poslao da iscelim one slomljenog srca, da propovedam oslobođenje zarobljenima i vraćanje vida slepima, da pustim potlačene na slobodu,
19 da propovedam Jahvinu godinu milosti.”

Međutim, zaustavio se na kratko da kaže da je došao da ispuni Dan Osvete. Deo koji još nije ispunio nalazi se u Isaiji 61: 2.

Knjiga proroka Isaije 61: 2:
„2 da objavim godinu Jahvine milosti i Dan Osvete našeg Elohima, da utešim sve koji tuguju,“

Dakle, ako je Ješua došao da ispuni prvi deo Isaije 60-61, da li On nikada neće ispuniti drugi deo? Takođe, šta je sa ostatkom proročanstava i Tore?

I Tora i Proroci govore o Ješuinom povratku – ali ako su Tora i Proroci sada ukinuti (kako hrišćani kažu), kako će se onda On vratiti po Svoju nevestu?

Ako su hrišćani u pravu, a Tora i Proroci ukinuti, zašto nam Šaul (Pavle) govori da su praznici proročke senke stvari koje tek dolaze? To kaže Kološanima 2: 16-17, mada većina ljudi to ne shvata zbog grešaka u većini engleskih prevoda. Na primer, KDžV sadrži dve reči (dane, i je) u kurzivu:

Kološanima poslanica 2: 16-17: KDžV
„16 Zato neka vas niko ne osuđuje zbog mesa i pića, bilo kao deo svetih dana ili mladih meseca ili šabatnih dana,
17 jer je to senka onoga što predstoji, a telo je od Hrista.“

Ako detaljno čitamo ovaj odlomak, videćemo da su ovde spomenute tri glavne ideje (1-2-3):
Neka vam niko ne sudi zbog mesa, ili pića ili u pogledu svetog dana, ili novih meseca, ili Šabata
koji su [proročka] senka stvari koje [još] tek dolaze
osim Tela [Mesije].

Ako preuredimo klauzule kako bi poznavaoci engleskog jezika bolje razumeli (3-1-2), otkrićemo da je Šaul zaista rekao da će pustiti Mesijino telo da nam sudi u vezi sa mesom, pićem ili u vezi sa Šabatom ili praznicima, jer su praznici slike proročkih senki od stvari koje tek dolaze.

Kološanima 2: 16-17 (Preuređeno)
„16 Neka vam niko, osim Mesijinog tela, ne sudi u vezi mesa, pića ili u vezi poštovanja svetog dana, ili mladih meseca ili Šabata; jer su praznici senke stvari koje tek dolaze.“

Umesto da nam kaže da praznici više nisu važni (i da možemo raditi ono što želimo), Šaul zapravo govori da treba da se držimo Šabata, praznika i dana mladog meseca, jer su to proročke senke budućih događaja. Ovo značenje se uopšte ne odražava u Novoj Međunarodnoj Verziji (NMV) koja glasi:

Kološanima 2:16-17 (NMV):
„16 Zato neka vam niko ne sudi po tome šta jedete ili pijete, ili u pogledu verskih praznika, proslave Novog meseca ili Šabatnog dana.
17 Oni su senka stvari koje su trebale da dođu; stvarnost se, međutim, nalazi u Hristu.“

NMV kaže da su ove proročke senke budućih događaja sada irelevantne jer su bile samo senke stvari koje su „trebale doći.“ Čini se da to sugeriše da je Mesijin dolazak otkazan zbog svih ovih stvari – sve dok verujemo da je Ješua Mesija, nema veze šta jedemo i pijemo, niti koje dane bogosluženja odlučujemo da držimo (ako ih ima). Ali kakav smisao to ima? Apostoli su morali da budu u Jerusalimu tokom praznika Pedesetnice, u određeno vreme, kako bi mogli da prime izlivanje Odvojenog Duha.

Dela apostolska 2:1-2:
„1 A kada je došao Dan Pedesetnice, svi [vernici] su bili zajedno na istom mestu u jednoj misli.
2 Odjednom je došla huka s neba kao kod naleta jakog vetra, i ispunila je celu kuću u kojoj su sedeli.“

Hrišćanski teolozi kažu da Tora i Proroci nisu odmah ukinuti. Kažu da je Ješuina smrt započela prelazno vreme od 300-400 godina u kome su crkveni oci imali Jahvino odobrenje da izvrše bilo kakve promene u veri koje su želeli – promene koje Jahve nikada nije prorekao i koje su u potpunoj suprotnosti sa Pismom.

Knjiga proroka Amosa 3: 7:
„7 Jer Jahve Elohim ne čini ništa, a da Svoje tajne ne otkrije Svojim slugama, prorocima.“

Proročanstva ne govore ništa o tome da je Jahve promenio praznične dane, zbog čega su ih apostoli i dalje držali. Znali su da su praznični dani proročke senke slika o stvarima koje tek dolaze. Na primer, kada je Duh izliven u Delima 2, to je bilo proročko ispunjenje davanja Tore na planini Sinaj – i pošto je Šaul napisao Kološanima 2: 16-17 nakon što je došlo do izlivanja u Delima 2, znamo da će biti i drugih proročkih ispunjenja.

Dok se neka proročanstva ispunjavaju samo jednom (poput Ješuinog rođenja), druga mogu imati višestruka ispunjenja. Ovaj obrazac ponavljanih ispunjenja lako se može videti na primeru Praznika Senica, koji se još naziva i Praznik Šatora, ili Sukot. To se ispunilo kada su Izraelci prebivali u šatorima u Sinajskoj pustinji, a onda se ponovo ispunilo kada se Ješua rodio. Dok nam hrišćani kažu da je Ješua rođen 25. decembra, istina je da je rođen prvog dana jesenjeg Praznika Senica, zbog čega nam Jovan kaže:

Jevanđelje po Jovanu 1: 14:
„14 I Reč je postala telo i ušatorila se među nama i gledali smo Njenu slavu, slavu kao Jedinorođenog od Oca, punu blagodati i istine.“

Druge verzije kažu „i stavio je Njegov šator među nas“, što u osnovi daje isto značenje.Hrišćanstvo uči da je Ješua rođen u jaslama 25. decembra, sa magarcima i konjima koji su ga gledali. Tvrde da je bio zamotan i položen u kolevku od sena. Koliko god romantično zvučala ova verzija, daleko je od istine. Budući da hrišćanstvo ne ceni hebrejski jezik, većina hrišćana ne shvata da je na hebrejskom reč za jasle isto što i reč za kolibu, šator ili staju. Dakle, izveštaj o rođenju Ješue zapravo govori o tome da je on položen u kolibu/šator.

Jevanđelje po Luki 2: 7:
„7 I rodila je svog Sina, prvenca, povila ga i položila u kolibu/šator, jer u konačištu nije bilo mesta za njih.“

Ješuini roditelji su došli u Jerusalim na praznik hodočašća, u skladu sa zapovestima.

Treća knjiga Mojsijeva ili Levitska 23: 41-43:
„41 Slavite ga kao praznik u čast Jahvi sedam dana u godini. To je trajna odredba kroz sve vaše naraštaje – slavite ga u sedmom mesecu.
42 Sedam dana živite u kolibama. Svi koji su rođeni u Izraelu neka žive u kolibama,
43 da bi vaši naraštaji znali da sam Ja učinio da su deca Izraela živela u kolibama kada sam ih izvodio iz egipatske zemlje. Ja sam Jahve, vaš Elohim.“

Josif i Mirijam (Marija) su prvobitno nameravali da odsdenu u gostionici (konačištu). U to vreme rabinsko pravilo je bilo isto kao i danas: bilo koja osoba koja je trudna, stara ili bolesna zapravo nije morala spavati u kolibi. Umesto toga, iz zdravstvenih razloga mogla je da iznajmi sobu u gostionici (konačištu). Međutim, Luka 2: 7 nam govori da u gostionici nije bilo mesta, pa su Josif i Mirijam morali da borave u kolibi (šatoru). Sve se to dogodilo da bi se Ješua mogao roditi u kolibi prvog dana jesenjeg Praznika Senica (Sukot), u proročkom ispunjenju zapovesti.
Dok nam crkva govori da je sa praznicima završeno i da nikada neće biti drugog ispunjenja Praznika Senica (Sukot), Pismo pokazuje da je to laž. Postoje najmanje dva proročka ostvarenja Praznika Senica (Sukot).

Knjiga proroka Zaharija 14: 16-17:
„16 I biće da, svi oni koji su napušteni od svih naroda, koji su bili protiv Jerusalima, dolaze svake godine da se poklone Caru, Jahvi nad vojskama, i da slave Praznik Senica (Sukot).
17 I biće da, ako neko od porodica na zemlji ne dođe da obožava Cara, Jahvu nad vojskama, na njega čak ni kiša neće pasti.“

Četvrto ispunjenje takođe je prorečeno u Otkrivenju.

Otkrivenje 21: 3:
„3 Tada sam začuo snažan glas sa Neba kako govori: „Evo Kolibe Elohima među ljudima! I On će šatoriti među njima i oni će biti Njegov narod i Sam Elohim biće njihov Elohim.“

Nasuprot tome, crkva nam kaže da je „Isus“ rođen 25. decembra. Međutim, ovo je paganski dan Rimskog prazničnog dana koji se zove Saturnalija (Bahanalija). Ovaj praznik se održava četiri dana nakon zimskog solsticija, u čast ponovnog rođenja sunca. Bogovi Saturn i Jupiter su alternativna imena za Lucifera, tako da je 25. decembar u suštini prikriveni Sotonin rođendan.

Rimska crkva preimenovala je Saturnaliju u čast Mesije, ali Jahve nas upozorava da Ga ne poštujemo stvarima pagana ili da dodajemo ili oduzmamo bilo šta od saveza koji je On dao.

Peta knjiga Mojsijeva ili Ponovljeni Zakon 12: 30-32:
„30 Čuvaj se da se ne povedeš za njima i da ne padneš u zamku pošto budu istrebljeni pred tobom, i da ne počneš da se raspituješ o njihovim bogovima, govoreći: ‘Kako su ti narodi služili svojim bogovima? Tako ću činiti i ja.’
31 Nemoj obožavati Jahvu, svog Elohima na taj način, jer sve što je Jahvi odvratno i što On mrzi oni čine svojim bogovima, čak i svoje sinove i svoje kćeri spaljuju u vatri svojim bogovima.
32 Šta god Ja zapovedim vama, pažljivo to držite; ništa ne dodajte niti išta oduzimajte od toga.“

Da su apostoli čuvali Božić 25. decembra, to bi bilo zapisano u Delima. Međutim, reč Božić ne postoji nigde u Svetom pismu. Nadalje, decembar nije mesec u Hebrejskom kalendaru, pa zašto bi apostoli održali paganski praznik?

Ješua nam kaže da je otišao da pripremi mesto za svoju nevestu u kući svog Oca.

Jevanđelje po Jovanu (Jovan) 14: 2-3:
„2 U kući Mog Oca ima mnogo palata. Da nije tako, rekao bih vam. A sada idem da vam pripremim mesto.
3 I kad odem i pripremim vam mesto, ponovo ću doći i uzeću vas k Sebi, da i vi budete tamo gde sam Ja.“

Ako je Ješua dobar sin i želi da oda počast svome Ocu, zašto bi uopšte razmišljao o tome da uzme Hrišćansku mladu koja obožava na dane paganskih praznika, za koje je Njegov Otac uvek govorio da ih ne čuvaju?

Zašto zaista, kada postoje Nazarećanske devojke koje On može oženiti, koje drže naredbe Njegovog Oca?

If these works have been a help to you and your walk with our Messiah, Yeshua, please consider donating. Give