Chapter 7:

Papstvo kao Anti-Mesija

Ovaj članak je dostupan i na: English Español Deutsch Indonesia Français Nederlands Português

„Ovo je automatski prijevod. Ako nam želite pomoći da to ispravimo, možete poslati e-poštu na contact@nazareneisrael.org.“

Zato što je naša jevrejska braća shvatila da je Tora njihov venčani zavet, nisu bili voljni da prihvate premisu hrišćanstva (da mogu da zadovoje Yahweh bez Torahe). Zato je, kada je Љao (Pavle) otiљao u Jerusalim u иinima 21, Ja’akov (Dћejms) mogao da ukaћe na to koliko je vernika bilo u Jerusalimu koji su joљ uvek revnosni za Toru.

Ma’asei (Akti) 21:20
20 I kada su to иuli, veliиali su Yahweha. I rekli su mu, „Vidi, brate, koliko ima mnogo Jevreja koji su verovali, i svi su revnosni za Toru [of Moshe]!“

Međutim, izvan zemlje Izraela bila je drugačija priča. Ni Helenizovani Jevreji ni džentlmeni nisu razumeli da je Tora bio venčani zavet, pa im je bilo lakše da prihvate torahless verziju (hrišćanstvo), s obzirom da je obećavala iste nagrade sa manje poslušnosti. Ova bezruљna hriљжanska varijacija brzo se љirila izvan zemlje Izraela, usvajajuжi paganske prakse oboћavanja sunca, rituale i idole kako je prolazila. Do 150. godine ne, nedjeljno je bogoslužje bilo prilično dobro uspostavljeno, o čemu svjedoči svjedočenje Justina Mučenika.

Ali nedelja je dan kada svi odrћavamo naљ zajedniиki skup, zato љto je to prvi dan kada je Bog, smuљkajuжi promenu tame i materije, napravio svet; I Isus Hriste naš Spasilac istog dana ustao iz mrtvih. Jer, On je razapet dan pre Saturna (subota); I dan posle Saturna, koji je dan Sunca, kada se pojavio svojim apostolima i sledbenicima, on ih je nauиio tim stvarima, koje smo vam takoрe predali za vaљe razmatranje.
[Justin Martyr, Prvo izvinjenje, poglavlje 67 – Nedeljno obožavanje hrišćana, oko 150 CE, Biblija]

Rim je kontrolisao Bliski istok u godinama posle Ješuove („Isusove“) smrti, a zvanična rimska religija bila je Mitraizam. U Mitraizmu, smatralo se da bog Sunca (Ra) lično prisustvuje rimskom caru, dajući mu nenadmašnu moć i prestiž. Kad god bi rimski graрanin poиeo da veruje u Mesiju, viљe nije video imperatora kao poluboga, i to je oslabilo njegovu moж i prestiћ. Iz tog razloga, rimski imperatori su mrzeli nazarenske i hrišćanske vere, i proganjali ih oboje do smrti. Međutim, što je više hrišćana i Nazareana ubijeno, rimski građani su postali svesni Mesije i prešli u hrišćanstvo i Nazarenski Izrael.

Onda, u četvrtom veku, sve se promenilo. Povijest nam govori da je 312. godine rimski car Konstantin bio u gaju takozvanog boga sunca Apolona (tj. Lucifera), u drevnoj Francuskoj, gdje je tvrdio da je imao viziju u kojoj mu se ukazao „Krist“, rekavši mu da na štitove svojih trupa napiše prva dva slova svog imena (XP). Ovo je uradio. A onda je sledećeg dana Konstantin tvrdio da je video krst nad Suncem, a tada mu je data poruka: „U ovom znaku ćeš pobediti“) i nastavio je da dobija mnoge bitke. [Napomena: krst je drevni znak Tammuz, još jednog boga Sunca, to jest, Lucifera u drugom obliku.]

Neki naučnici veruju da se Konstantin nije zaista pretvorio u hrišćanstvo (bar ne u početku). Umesto toga, oni veruju da se možda preobratio iz političkih razloga. U vreme Konstantinovog preobražaja, njegovo carstvo je bilo pola hrišćansko. Druga polovina je obožavala Sol Invictus Mith-Ra (nepobedivi bog Sunca). Moћda je Konstantin urazumio da ako se pretvara da je hriљжanin, a ipak oboћava paganske dane oboћavanja, da жe moжi da ujedini svoje carstvo?

Međutim, razmotrimo alternativnu hipotezu. Ranije smo videli kako hrišćani veruju da je u redu obožavati bilo koji dan. Ako je Konstantin smatrao da je u redu da se klanja u bilo kom festivalskom danu, možda ne bi imao problem da se klanja festivalskoj dani obožavanja sunca. I moћda nije imao problem da spaja obrede oboћavanja Sunca i rituale sa bespomoжnim hriљжanstvom, sve dok je to ujedinilo njegovo carstvo.

Godinu dana posle Konstantinovog preobražaja (312 CE), on i njegov tadašnji ko-imperator Licinijus su izdavali Milanski edikt, kojim je tehnički okončan progon hrišćana unutar Rimskog carstva. Konstantin je potom nastavio da konsoliduje svoju vlast širom Rimskog carstva, i do 324. godine vladao je vrhovnim. Sledeće godine (325) sazvao je Savet Nice (ili Nice), u kojem su se mitraizam i hrišćanstvo spojili kako bi se formirala katolička (univerzalna) vera. Hrišćani su bili zadovoljni, jer ih nije bilo briga koje dane bogosluženja čuvaju – a zadovoljilo je i vernike sunca, s obzirom na to da su na istom festivalu imali vremena da obožavaju iste idole kao i ranije (samo sa novim hrišćanskim imenima).

Konstantin je svojoj novoj univerzalnoj (katoličkoj) veri dao jedanaest godina da bude prihvaćen pre nego što je zabranio sve druge verzije vere u Ješuu, uključujući nazarenski veru. Kao što smo videli u prvom poglavlju, Nazarenici su sada označeni kao jeretici za održavanje iste Tore, Sabata i festivala kao što su Ješua i njegovi apostoli čuvali tri veka ranije.

„Nazarenici se ne razlikuju ni u čemu suštinskom odnosu sa njima [the Orthodox Jews], s obzirom da praktikuju običaje i doktrine propisane jevrejskim zakonom; Osim da veruju u Hrista. Oni veruju u uskrsnuжe mrtvih, i da je univerzum stvorio Bog. Propovedaju da je Bog Jedan, i da je Isus Hrist njegov sin. Veoma su nauиni na hebrejskom jeziku. Pročitali su Zakon [the Law of Moses]. Stoga se oni razlikuju… od pravih hrišćana jer ispunjavaju do sada [such] jevrejske obrede kao obrezivanje, Sabat i druge.“
[Epifanije Salamisa, „Protiv jeje“, Panarion 29, 7, pp. 41, 402]

U Savetu Laodicea (336), Konstantin je zaključio da ako neko bude pronađen „Judaizing“ (to jest, čuvajući originalnu nazarenski veru), treba da bude „isključen od [the body of] Hrista“.

Hriљжani ne smeju judati poиinjuжi sabat; Ali mora da radi na taj dan, odajuжi poиast Boћnjem danu [Sunday] odmarajuжi se, ako je moguжe, kao hriљжani. Meрutim, ako se [Nazarene] naрe judaizacija, neka budu iskljuиeni od Hrista. [Rimska crkva; Savet Laodicee pod carom Konstantinom; Kanon 29, 336 CE]

Ova fraza se takođe može prevesti kao Neka budu atama Hristu, što je značilo da je u redu ubiti ih zato što nisu održavali novo mešovito bogosluženje. Poљto se istorija ponavlja, i poљto жe se jedna svetska religija formirati oko papstva, moћemo oиekivati da жemo ponovo videti ovaj obrazac.

Ko je onda papa? Šaul je u dva Soluna upozorio da će nagli „čovek greha“ sedeti u najudalijem hramu, pretvarajući se da je sam Elohim.

Solun (2 Soluna) 2:3-4
3 Ne dozvolite da vas bilo ko obmanjuje na bilo koji način, jer taj Dan neće doći ukoliko ne dođe prvi, a čovek od greha je otkriven, sin perdicija,
4 onaj koji se protivi i uzdahne zbog svega što se zove Elohim, ili predmet obožavanja, tako da on sedi u hramu Elohima kao Elohim, pokazujući sebi da je Elohim.

1. Ivan 3: 4 govori nam da je grijeh prijestup zakona. Stoga, иovek greha u stihu 3 moћe se nazvati иovekom bezakonja/toraha bezakonja, i ko je uиinio viљe da poduиava protiv Tore, od pape?

Solun (2 Soluna) 2:7-8
7 Za misteriju bezakonja već je na delu; Samo on sada suzdržava, dok ne izađe iz sredine;
8 i onda жe biti otkriveno bezakonje, koga жe Yahweh progutati duhom njegovih usta, i uniљtiti sa svetloљжu Njegovog dolaska.

Kada je Šaul to proročanstvo proročanstvo proročanstvo u prvom veku, bezakonje/toraha još uvek nije otkriveno (zbog čega je ovo proročanstvo u budućem napetosti). Međutim, danas je bezakonje na vlasti oko 1.700 godina. On je „mali rog“ Danijela 7, koji ima oči i usta, govori pompezne reči i vodi rat protiv svetaca, čiji je izgled veći od njegovih momaka.

Daniel 7:19-21
19 „Onda sam želeo da znam istinu o četvrtoj zveri, koja se razlikuje od svih ostalih, izuzetno užasna, sa gvozdenim zubima i noktima od bronze, koji su proždali, polomili na komade i gazili tao stopala;
20 i 10 rogova koji su bili na njegovoj glavi, i drugi rog koji se pojavio, pre nego što su tri pala, naime, rog koji je imao oči i usta koji su govorili pompezne reči, čiji je izgled bio veći od njegovih momaka.
– 21. I isti rog je bio rat protiv svetaca, i preovlaрivanje protiv njih.“

Papa sedi u vrsti hrama, predstavljajući se kao Elohim, i pokušao je da promeni vreme gozbe i Tore (i pokušaće to ponovo da uradi).

Daniel 7:25
25 „I on [pope] će govoriti reči protiv [to jest, suprotno rečima] Najvišeg; i iscrpeti svece Najvišeg; I namerava da promeni dodeljena [festival] vremena i Toru. I oni [saints] će mu biti dati u ruke neko vreme, i vreme, i pola vremena.“

„Vreme, vreme i pola vremena“ odgovaraju tri i po proroиaиka doba. Hebrejska kalendarska godina traje 360 dana. Kada se umnoži ovih 360 dana puta više od tri i po proročanske godine, dobije se 1.260 proročkih dana. Ali kako moћemo ovo da protumaиimo? Jezekijel 4 nam govori da proročki dan može da bude jednak zemljinoj godini.

Jehezqel (Jezekijel) 4:6
6 „I kada ih završite, lezite ponovo na desnu stranu; Onda жeљ podneti neиasti u kuжi Dћude 40 dana. Poloћio sam ti dan za svaku godinu.“

Ako 1.260 proročkih dana odgovara 1.260 godina zemlje, onda se pominjanje svetaca daje u papinu ruku na „vreme, i vreme i pola vremena“ odnosi se na vremenski period od oko 1.260 godina. To ne mora da se ispuni preciznošću u deliću sekunde, već je to proročki vremenski period koji se proteže od formiranja rimske crkvene dogme (krajem trećeg veka) do protestantske reformacije 1519 CE. Takođe odgovara rasponu od 1.260 godina između uspostavljanja katoličke doktrine (oko 325-330 CE) i potapanje (katoličke) španske armade od strane protestantske engleske mornarice 1588. Datumi ne moraju da budu tačni, jer se oni odnose na pokrete Duha.

Takođe moramo da shvatimo da grčki izraz protiv ne znači protiv. Umesto toga, to znači umesto (ili umesto). Anti-Mesija, dakle, nije čovek koji se bori protiv Mesija, već čovek koji se pretvara da je Mesija. Zanimljivo je da je jedan od papinog naslova Vikarijus Fili Dei, љto znaиi umesto Sina Boћanstva, ili umesto Sina Boћanstva. Ovaj naslov potiče iz dokumenta pod nazivom Donacija Konstantina, koji je papi dao autoritet nad zapadnim deoom Rimskog carstva. Iako se kasnije pokazalo da je dokument iskasan, veliki broj katolika i dalje papu naziva Sveštenikom Hristom (to jest, onom koji se zalaže za Mesija). Ovaj naslov ima dodatni značaj kada shvatimo da latinica dodeljuje numeričke vrednosti svojim slovima, i kada se saberu numeričke vrednosti slova Vikarious Philii Dei, dobija se numerička vrednost od 666, što nam Otkrovenje govori da je broj zveri.

Hitgalut (Otkrovenje) 13:18
18 „Evo mudrosti: Neka onaj koji ima razlog broji broj zveri, jer je to broj čoveka, a njen broj je 666.“

U Otkrivenje i Posljednja Vremena pokazujemo kako islam takođe ispunjava to proročanstvo i kako islam funkcioniše u tandemu sa papstvom. Međutim, papstvo je na prvom mestu i zato je u glavnoj ulozi.

U Danielu 7:25 (gore) videli smo da će papa pokušati da promeni dodeljeno festivalsko vreme i Toru. Ovo je striktno protiv Tore, koja nam govori da ne dodajemo ili ne uzimamo niљta od Yahweh-ih reиi.

Devarim (Deuteronomy) 12:32
32 „Šta god da vam naredim, pazite da to posmatrate; ne smete da dodate tome niti da mu ga odujete.“

Papa sebe naziva i Svetim Ocem, što Ješua izričito zabranjuje jer ta titula pripada njegovom ocu Jahvehu.

Matijahu (Metju) 23:8-9
8 „Ali ti, ne zoveš se ‘Rabin’; Za jednog je tvoj uиitelj: Mesija; A vi ste sva braжa.
9 I ne zovi nikoga na svetu svojim „Ocem“, jer jedan je tvoj otac; Onaj na nebu.“

Ako smo voljni da ga primimo, papstvo je jednostavno obnovljeni Zavet (Novi zavet) antitip zmije u Rajskom vrtu. Knjiga Postanja se smatra proročanskom, i postavlja obrazac događaja koji se kasnije dešavaju. U Gardenu, protivnik se pojavio havvah (Eva) i pokušao da je natera da ne posluša Yahwehov glas, govoreći joj da neće biti posledica po neposlušnost.

B’reisheet (Genesis) 3:1-3
1 Zmija je bila lukavija od bilo koje zveri na terenu koju je Yahweh Elohim napravio. A on je rekao ženi, „Da li je Elohim zaista rekao, ‘Nećete jesti svako drvo bašte’?“
2 I žena je rekla zmi, „Možemo pojesti voće drveća u bašti;
3 osim voжa drveta koje se nalazi u sred baљte, Elohim je rekao, „Neжeљ ga jesti, niti жeљ ga dodirnuti, da ne umreљ.“

Papa kaћe da u suљtini isto moћemo da zanemarimo braиni zavet, i da ipak nasledimo veиni ћivot.

Papstvo kaћe da ne moramo da sluљamo Elohimove zapovesti, poљto smo sposobni da sami saznamo љta je dobro, a љta zlo.

B’reisheet (Genesis) 3:4-5
4 Onda je zmija rekla ženi, „Nećete sigurno umreti,
5 za Elohima zna da жe ti u danu kada je pojedeљ oиi biti otvorene, i biжeљ kao Elohim, znajuжi dobro i zlo.“

If these works have been a help to you and your walk with our Messiah, Yeshua, please consider donating. Give