Chapter 3:

Tora: Bračni zavet

Ovaj članak je dostupan i na: English Español Deutsch Indonesia Français Nederlands Português

„Ovo je automatski prijevod. Ako nam želite pomoći da to ispravimo, možete poslati e-poštu na contact@nazareneisrael.org.“

Iako se termin Kristijan ne koristi do 11. Tamo, Yochanan (John) upozorava Yeshua o čoveku koji je proterao demone u njegovo ime, ali koji nije pratio e-sledbenike.

Marqaus (Mark) 9:38-39
38 Sada mu je Yochanan (John) odgovorio, rekavši: „Učitelju, videli smo nekoga ko nas ne prati kako baca demone u vaše ime, i zabranili smo mu jer nas ne prati.“
39 Ali Jeљua je rekao, „Ne zabranjuje mu, jer niko ko иini иudo u moje ime ne moћe ubrzo posle toga da priиa zlo o meni.“

Zaљto je ovaj иovek verovatno bio prvi hriљжanin? Odgovor leћi u razumevanju љta znaиi pratiti Mesija. Hrišćanstvo nas uči da sve dok verujemo u Mesija, i pozivamo njegovo ime, mi ga pratimo. Drugim rečima, hrišćani nas uče da sve dok neko misli da je Ješua Mesija, ne moraju da hodaju dok je hodao, ili da drže moše (Mojsije). I u stvari, veжina hriљжana veruje da je Mesija doљao da se pooљti sa Moљeskim zakonom.

9:38 nam pokazuje da je hrišćanska doktrina logično nemoguća. Ako sve љto treba da se uradi da bi se sledilo Jeљua da bi se dozivao njegovo ime, kako je onda Johanan mogao da kaћe da postoji иovek koji je иak proterao demone u Jeљuovo ime, koji ga nije pratio? Jasno je da svako ko protera demona u Ješuovo ime doziva njegovo ime (i veruje u njega)— a ipak je Yochanan rekao da ovaj čovek nije sledio.
Razlog zaљto hriљжanska crkva promaљuje znak je taj љto koristi pogreљnu definiciju reиi verovanje. Crkva koristi helensku (grčku) definiciju koja se zasniva na mislima, a ne na akciji. U helenskim mislima, razmiљljanje i verovanje mogu biti sinonimi, i zato hriљжanska crkva uиi da ako mislimo da je Jeљua Mesija, onda verujemo da je On Mesija i da je ta misao dovoljna da nas spasi.

Problem sa ovim helenskim modelom je u tome što ne poziva na poslušnost bilo kakvim spoljnim standardima (kao što je Moše zakon). Sve dok mislite da je Ješua Mesija, mislite da možete da se odmorite koji god dan u nedelji želite (i možete da radite šta vam odgovara). Helenski model kaћe da nema љta da se poљtuje.

Nasuprot tome, hebrejski jezik se zasniva na funkciji i radnji. Poљto helenski model dovodi do pogreљnog rezultata, Nazarenici odbacuju helenski model kao manjkavosti.

U Hebraiиeиkim mislima, иovek je stvoren da se proиisti sluљajuжi Elohimovu ћelja (kao kodirano u Moљeskom zakonu). Stoga, Jevrejin pretpostavlja da ako zaista verujemo u njega, onda ćemo želeti da sledimo njegove zakone – i obrnuto, ako ne sledimo njegove zakone, nema dokaza da verujemo u njega (i, samim tim, logičnim produženjem, mi zaista ne verujemo).

Hebrejski reи za zakon je Tora. Ova reč se često prevodi kao zakon jer želje kralja univerzuma nose težinu zakona. Međutim, reč Torah zapravo prevodi kao uputstva. U kontekstu, to se odnosi na instrukcije date Yahweh-ovoj nevesti Izraelu pedeset dana nakon što je napustila Egipat. Dat joj je kao venиanje, na љta je rekla, „Da.“

Shemote (Egzodus) 19:8
8 Onda su se svi ljudi okupili i rekli, „Sve što je Yahweh progovorio, uradićemo.“

Ideja je bila da ako Izrael sledi Yahweh’s Torah, i proиisti se prema njemu, ona жe mu postati prijatnija. Tako bi Yahweh želeo da je uzme kao mladu njemu zauvek. Deca Izraela su pristala na ove uslove kada su rekli, „Da“, u podnožju planine Sinaj. U svetlu ovog saznanja, vidimo zaљto je problematiиno љto bi hriљжani rekli da nije potrebno zadrћati Toru, naroиito kada nam Moљe kaћe da je Yahweh dao Toru Izraelu za svoje dobro.

Devarim (Deuteronomy) 10:12-13
12 „A sada, Izraele, šta je Yahweh tvoj Elohim tražio od tebe, osim da se plaši Yahweh tvog Elohima, da hodaš na sve njegove načine, i da ga voliš; I da sluћiљ Yahwehu svom Elohimu svim svojim srcem, i sa svom duљom;
13 da odrћim zapovesti Yahweha, i njegovih statuta, kojima vam nareрujem danas za vaљe dobro.“

Hriљжanstvo veruje da je mladoћenja doљao da oslobodi mladu od neиega љto joj je dato za njeno dobro, ali kakav to smisao ima?

Ako shvatimo da nam je Kralj univerzuma dao uputstva za venиanje da bismo mogli da postanemo prijatnija mlada za njega, onda moћemo da razumemo odlomke kao љto je 1 Jovan 2:3-5, koji nam govore da ako istinski ne ћelimo da zadrћimo zapovesti mladoћenje, mi zapravo ne znamo (ili volimo) mladoћenje.

Yochanan Aleph (1 John) 2:3-5
3 I po ovome znamo da ga poznajemo; Ako zadrћimo njegove zapovesti.
4 Onaj koji kaћe, „Poznavao sam ga“, ali [who is] e zadrћavanje Njegovih zapovesti je laћov; a istina nije u tome.
5 Ali ko god drži reč, zaista u ovoj je ljubav prema Elohimu usavršila: Ovim znamo da smo u Njemu.

Takoрe nam je reиeno da je torahlessness greh.

Johan Aleph (1 Džon) 3:4
4 Ko počini greh takođe čini nemir; Jer greh je bespomoć.

Ako je greh bez ira, torahlessness je greh. Stoga, ako ne poљtovali njegov venиani zavet, mi smo varali, i on nema razloga da nas venиava.

Neki hriљжani жe citirati Jovana u 3:16 da kaћu da nema potrebe da se odrћava braиni zavet, jer dokle god verujemo u Jeљuu, imamo veиni ћivot.

Yochanan (John) 3:16
16 Za Elohima je toliko voleo svet da je dao svog jedinog sina; Ko god veruje u njega ne treba da nestane, već da ima večni život.

Dћon 15:16 je oиiran, ali veж smo videli da hriљжani definišu reи „veruj“ pogreљno. Primećujete da dvadeset stihova kasnije, Jovan Krstitelj nam govori da ukoliko ne poslušamo Sina (koji želi da održimo njegov bračni zavet), gnev Elohima će ostati na nama (i nećemo biti u braku). Citiraćemo ovde iz Novog američkog standardnog ažuriranja (NASU).

Džon 3:36 NASU
36 „On ko veruje u Sina ima večni život; Ali on ko ne sluљa Sina neжe videti ћivot, veж ga se gnev Boћji drћi.“

Prevodioci kralja Džejmsa, međutim, nisu shvatili da je Tora bračni zavet – pa su možda sa najboljim namerama pogrešno prevezli Džona 15:36.

Džon 15:36, KJV
36 „On koji veruje u Sina ima veиni ћivot: i on koji veruje da Sin neжe videti ћivot; Ali boћji gnev ga se drћi.“
BGT John 3:36
ὁ πιστεύων εἰς τὸν υἱὸν ἔχει ζωὴν αἰώνιον· ὁ δὲ ἀπειθῶν τῷ υἱῷ οὐκ ὄψεται ζωήν, ἀλλ᾽ ἡ ὀργὴ τοῦ θεοῦ μένει ἐπ᾽ αὐτόν.

Fraza „ne veruj ne“ je pogrešno prevedena. To je Strongov G#544, apeithoon (ἀπειθῶν), što znači neverice, ali u smislu samoće i perverzne neposlušnosti.

NT:544 apeitheo (ap-i-theh’o); od NT:545; da ne veruje (svesno i perverzno):
KJV – ne veruje, neposlušan, ne poslušaj, ne veruje.

NASU prikazivanje je stoga preciznije:

Džon 3:36 NASU
36 „On ko veruje u Sina ima večni život; Ali on ko ne sluљa Sina neжe videti ћivot, veж ga se gnev Boћji drћi.“

Ako je bračni zavet urađen sa (kao što hrišćanstvo sugeriše), onda ne bi trebalo da postoji ništa što bi se neposlušno – ali očigledno postoji, ili nas Džon ne bi upozorio na samoću i perverznu neposlušnost. Dalje, ako pogledamo referencu na NT:545 (gore), vidimo da smo upozoreni da ne budemo neposlušni na neuverljiv način, ili da budemo tvrdoglavi. Ovo moћe izgledati kao prigodan opis hriљжansko insistiranja da se zakon zavrљi.

NT:545 amaithes (ap-i-thace’); od NT:1 (kao negativna čestica) i NT:3982; neuporedivo, to jese:
KJV – neposluљan.

Zaљto hriљжanski apolozi uиe da je Tora nemoguж, nepotreban teret koji je teљko zadrћati? Zar ne shvataju da su protivreиni onome љto je apostol Jovan rekao u svojoj prvoj epizodi?

Yochanan Aleph (1 John) 5:2-3
Ovim znamo da volimo decu Elohima: kada volimo Elohima, i odrћimo njegove zapovesti.
3 Jer ovo je ljubav Elohima: da zadržimo njegove zapovesti, i njegove zapovesti nisu opterećujuće.

Kada volimo Ješuu, nije teret uraditi ono što on traži – to je radost. Dalje, ako sin živog Elohima želi da se pripremimo da postanemo njegova nevesta, zar to nije teret, već uzbuđenje!

Nazareжenima nisu Jeљuine zapovesti optereжujuжe, zato љto vole svog muћa, i ћele da mu udome na bilo koji naиin. Zaљto se hriљжani raduju pomisao da жe biti osloboрena njegovog braиnog zaveta? (I koja od ove dve filozofije izgleda motivisanije ljubavlju prema mladoženji?)

Crkva uči da je Mesija došao da zakuca Toru na krst (i zato više nema zapovesti za slušanje). Oni takođe uče da je želja da se poštuju Elohimove zapovesti legalizam i da ih treba strogo izbegavati. Ali zaљto ovo uиe? Zar ne shvataju da direktno protivreиe Jeљui, koja nam je rekla najjasnije reиeno ne da misli da je doљao da uniљti Toru (veж samo da bi ispunio deo proroиanstva)?

Matijahu (Metju) 5:17-19
17 „ne mislite da sam došao da uništim Torah ili proroci. Nisam doљao da uniљtim, veж da ga ispunim.
18 za asrereno, kažem vam, dok nebo i zemlja ne prođu, jedan ili jedan od njih ne znači da prođe od Toraha dok sve ne bude ispunjeno.
19. ko god tako prekrši jednu od najmanje ovih zapovesti, i uči muškarce, to će se nazvati bar u kraljevstvu neba; Ali ko god ih ima i uči, on će se zvati odlično u kraljevstvu neba. „

Ima mnogo proročanstva u Tori i Prorocima, i Ješua je došla da ispuni neka od njih – ali druga još uvek moraju da se ispune. Jeљua je rekao da ne mislim da je doљao da se poиaљi sa njima. U stvari, on nas jasno upozorava da ko prekrši jednu od najmanje zapovesti, i podučava ljude tako, biće najmanje nazvan u carstvu nebeskom.

Ironično, kad se suoče s Ješuinim riječima, mnogi će kršćani pretraživati ​​Šaulova (Pavlova) pisma, tražeći nešto što mogu upotrijebiti za objašnjavanje Ješuinih riječi. Na pitanje zašto to rade, nemaju dobar odgovor.

Neki kršćani kažu da Šaulove riječi objašnjavaju kako bismo trebali protumačiti Ješuine riječi. Međutim, ovo nije dobra stipendija. Apostol Petar (Kepha) nas je upozorio da je Šauleove zapise teško razumeti – i da je čak i u njegovo vreme postojala grupa „neutešnih i nestabilnih“ vernika koji su izvrnuli Šauleove reči kako bi opravdali neobobednu agendu.

Kepha Bet (2 Petar) 3:15-17
15 I mislite o dugom patnji našeg gospodara kao spasenju [bukvalno: Ješua], kao što vam je napisao i naš voljeni brat Šaul, prema mudrosti koja mu je data;
16 Kao i u svim njegovim episkopima, govoreći u njima o tim stvarima, u kojima je neke stvari teško razumeti, koje neumoljene i nestabilne obrte, do njihovog uništenja, kao i ostatak Svetog Pisma.
17 Onda voljeni, upozoren si, gledaj; Da te ne bi vodila greљka bespomoжnosti, trebalo bi da padneљ sa sopstvene nepokolebljivosti.

Razmislimo o ovome, ko je verovao u Ješuu, ali ko je takođe izvrnuo Šauleve reči da sugerišu da su Tora i Proroci gotovi? Moћe li to biti ista grupa ljudi koji danas veruju u Isusa, i kaћu nam da nam reиi „Pavle“ govore da su Tora i Proroci zavrљili?

Da li je moguжe da su ljudi o kojima nam je Kefa pisao da nas oиuvali bili hriљжani? Da, to je upravo tako, i da shvatimo kako možemo da se zaštitimo od toga da nas ne bi zalutala greška torahlessness, hajde da saznamo više o episkopima apostola Shaula, i o čemu su žrtve životinja zapravo bile.

If these works have been a help to you and your walk with our Messiah, Yeshua, please consider donating. Give