Chapter 15:

Zašto dati svojoj ženi Ketubu?

Ovaj članak je dostupan i na: English

Neka braća ne daju suprugama venčani list. Oni imaju različite razloge za to, ali kao što ćemo videti, svaki brat koji uzima ženu mora da joj izda venčani list (na hebrejskom se zove ketuba). I ne samo to, već ketubu treba upisati u javnu evidenciju u zemljama u kojima žive (čak i ako žive u rasejanju, pod vavilonskom vladom).

Neka se braća mogu zapitati zašto moramo dati svojim ženama ketubu kad živimo u rasejanju, videći da su vlade pod kojima živimo vavilonske. Budući da ova tema pogađa toliko mnogo ljudi, istražimo je ovde. Na putu ćemo videti mnogo stvari o prirodi Jahve, našeg Elohima, i onome što očekuje od bratstva.

Feministkinjama se to ne sviđa, ali Pismo poziva na patrijarhalni sistem u kojem muškarci vode, a žene podržavaju. Muškarci dobijaju vodeću i zaštitničku ulogu ne samo zato što su jači, već i zato što je muškarac stvoren prvi. Tek kad je Jahve video da nije dobro da čovek bude sam, potražio pomoćnika koji mu je uporediv (ili odgovarajući). Jahve je doneo sve vrste životinja, ali nijedna nije bila pogodna za čoveka (čak ni pouzdani pas).

Prva knjiga Mojsijeva ili Postanje 2: 18-24:
„18 Jahve Elohim je zatim rekao: „Nije dobro da čovek bude sam. Načiniću mu pomoćnicu da ga dopunjuje.”
19 Jahve Elohim je od zemlje oblikovao sve divlje životinje poljske i sva stvorenja koja lete po nebesima, i dovodio ih je pred čoveka da vidi kako će koje stvorenje nazvati. Kako je čovek nazvao svaku živu dušu, tako joj je bilo ime.
20 Tako je čovek davao imena svoj stoci i svim stvorenjima koja lete po nebesima i svim divljim životinjama poljskim, ali se za čoveka nije našla pomoćnica koja bi ga dopunjavala.
21 Zato je Jahve Elohim pustio dubok san na čoveka, i dok je čovek spavao, uzeo mu je jedno rebro i zatim je to mesto popunio mesom.
22 Jahve Elohim je od rebra koje je uzeo čoveku načinio ženu i doveo je čoveku.
23 Tada je čovek rekao: „Evo napokon kost od mojih kostiju. I meso od mog mesa. Neka se zove čovečica,* jer je uzeta od čoveka.”
24 Zato će čovek ostaviti svog oca i svoju majku i prionuće uz svoju ženu i postaće oboje jedno telo.“

Reč „rebro“ je hebrejska reč tsela (צלע), što znači strana.

OT: 6763 tsela` (tsay-law’); ili (ženski) tsal`ah (tsal-aw’); od OT: 6760; rebro (kao zakrivljeno), bukvalno (od tela) ili figurativno (vrata, tj. krilo); dakle, strana, bukvalno (od osobe) ili figurativno (objekta ili neba, tj. četvrtina); u arhitektonskom smislu (naročito pod ili plafon) drvo ili daska (jednostruka ili zbirna, tj. podovi)

Bez obzira na to da li je uklonjeno bilo šta fizičko ili ne, za ovo se može reći da je Jahve izvadio Adamovu žensku stranu i pretvorio je u sasvim drugo biće, jer je bilo potrebno posvetiti sasvim drugo biće stvarima, o kojima žene vode računa. A sada, pošto ih je bilo dvoje, morao je da se uspostavi red između njih. To je redosled odnosa koji se pokazuje toliko teškim, ali kao vernici u Jahvinoj reči, moramo se pridržavati onoga što Njegova reč ima da kaže.

U Zavetnim Odnosima i na drugim mestima pokazujemo da su određeni pojedinci pozvani na celibat, tako da mogu imati više vremena da služe carstvu (i da ta žrtva donosi dodatnu nagradu). Međutim, koliko god dobar poziv celibata bio, Ješua nam govori da nisu svi ljudi pozvani na celibat (Matej 19: 11-12). Umesto toga, većina braće će uzeti ženu. Ipak, s obzirom na to da je muškarcu uklonjena njegova ženska strana, kada mu se pridruži supruga, njih dvoje bi trebalo da se ujedine do te mere da muškarac i njegova supruga postanu „jedno telo“ (stih 24). Možemo, takođe zamisliti kao kad se istopljeni metal uliva i meša. Dve stvari postaju jedna, koja je takva da je ne bi bilo moguće razdvojiti, a šteta nastaje ako to neko pokuša.

Ipak, Pismo ne kaže da je Adam dao svojoj ženi Evi venčani list, te stoga neka braća kažu da ni našim ženama ne treba da dajemo venčani list. Međutim, kao što ćemo videti, to je u suprotnosti sa Jahvinim primerom.

Kad su nas očevi izveli iz ropstva u Egiptu, prošli smo kroz Crveno more kao vrstu uranjanja. Zatim nas je doveo na planinu Sinaj, gde nam je dao svoju Toru (uputstva) kao venčani zavet. Naši praočevi su se obavezali Njegovim savezom, obećavši da će učiniti sve što je Jahve rekao.

Druga knjiga Mojsijeva ili Izlazak 24: 3:
„3 Tada je Mojsije došao i preneo narodu sve reči Jahvine (YHWH) i sve uredbe, a ceo narod je jednoglasno odgovorio: „Izvršavaćemo sve reči koje je Jahve (YHWH) izgovorio.”

Tada su se naši preci zavetovali drugi put, dajući tako dva svedočanstva svojim venčanim zavetima.

Druga knjiga Mojsijeva ili Izlazak 24: 7:
„7 Na kraju je uzeo knjigu saveza i pročitao je pred narodom. A narod je rekao: „Činićemo i poslušaćemo sve što je Jahve (YHWH) rekao.”

Jahvina (YHWH) Tora služi kao javno svedočanstvo bračnog saveza koji je sklopio između Sebe i Svoje neveste. Svako ko želi biti prihvaćen kao Jahvina nevesta može se očistiti brižnim nastojanjem da poštuje zakone, statute, uredbe i presude koje je Jahve (YHWH) propisao u svojoj Tori. Međutim, kao što pokazujemo na drugim mestima, to se može postići samo prihvatanjem Njegovog Sina Ješue kao našeg ličnog Spasitelja i ispunjenjem Njegovim Duhom (do te mere da mu se pokoravamo 24/7).

Ali neko će pitati: „Pa šta? Samo zato što je Tora pisani zapis o Jahvinom braku sa nama, zašto to znači da moramo dati ketubu (venčani list) svojim ženama? Zašto ne možemo samo uzeti žene, kao što je to bilo u početku? „, A odgovor na to je da se ne trebamo samo pokoravati Jahvinom primeru, već i da se okruženje promenilo. Njegova se mlada ne vraća u Edenski Vrt, već u grad, Obnovljeni Jerusalim.

Otkrivenje 21: 2:
„2 I ja Jovan videh odvojeni grad, Novi Jerusalim, kako silazi s neba od Elohima, pripremljen kao nevesta ukrašena za svog muža.“

Razlog zbog kojeg Adam nije trebao da daje ženi ketubu (venčani list) je taj što u početku to nije imao niko drugi. Ipak gradsko okruženje je prepuno ljudi. I ne samo da je puno ljudi, već je okolina obično mnogo frekventnija. Ljudi stalno dolaze i odlaze, a može biti toliko puno ljudi da stvari postanu anonimne. Bez zahteva za pisanim listom, muškarci i žene mogu jednostavno živeti zajedno u grehu. Alternativno, muž može napustiti svoju ženu, ili žena može napustiti svog muža, a niko to neće znati. Ali neko će pitati: „Pa šta? Šta papir čini toliko važnim? Ako se muškarac i njegova žena ne slažu, zašto ne mogu dobiti sertifikat o razvodu, kao što kaže u Petoj Mojsijevoj 24? “Međutim, ovo je uvredljivo tumačenje Pete Mojsijeve 24, koje ćemo razmotriti na trenutak.

U Pismu muškarci pružaju pokrov (okrilje), a žene primaju pokrov. U idealnom slučaju, kada je mlada devojka odrasla, njen otac bi trebalo da bude u kući da joj pruža ljubav, zaštitu, pokrov i smernice. Onda kad se uda, pokrov prelazi na muža, koji bi joj, takođe, trebao pružiti ljubav, zaštitu, pokrov i vođstvo. Bez obzira na to šta se događa, ona ostaje pod pokrovom svog supruga, osim ako ga ne napusti i ponovo se uda, za šta Ješua kaže da je greh. Da bismo to videli, pokušajmo da pažljivo čitamo Petu Mojsijevu 24, shvatajući da Jahve koristi reč razvod više kao ono što danas znači zakonsko razdvajanje.

Peta knjiga Mojsijeva ili Ponovljeni Zakon 24: 1-4:
„1 Ako čovek uzme ženu i oženi se njom, pa se dogodi da mu ona ne bude po volji, jer je na njoj našao (seksualnu) nečistoću (tj. preljubu), neka joj napiše potvrdu o razvodu, preda joj je u ruke i otpusti je iz svoje kuće
2 Ona neka izađe iz njegove kuće i neka ode i uda se za drugog.
3 Ako i ovom drugom omrzne i on joj napiše potvrdu o razvodu, preda joj je u ruke i otpusti je iz svoje kuće, ili ako ovaj drugi koji ju je uzeo za ženu umre,
4 njen prvi muž koji ju je otpustio ne može ponovo da je uzme za ženu nakon što je bila obeščašćena, jer je to odvratno pred Jahvom (YHWH). Ne dozvoli da se čini greh u zemlji koju ti Jahve (YHWH), tvoj Elohim, daje u nasledstvo.“

U Zavetnim Odnosima objašnjavamo da Jahve ima Svoje zakone, uredbe, statute i presude. Ovo je jedna od Njegovih presuda. Presude postoje za slučajeve kada su stvari krenule po zlu, a supruga je napustila muža. To se ne bi trebalo desiti, jer bi muž i njegova žena trebali biti jedno telo. Međutim, u stvarnom životu nezgode se dešavaju i moramo znati kako da najbolje iskoristimo takve situacije. A presuda je da ako supruga napusti svog supruga, ona će i dalje ostati pod njegovim pokrovom, osim ako se ponovno ne uda. Međutim, ako se ponovo uda (Jahve zabranjuje), nikada se više neće moći vratiti pod pokrov svog prvog muža. Ovo je takođe razlog što je Ješua odgovorio farisejima (ortodoksnim Jevrejima) kao i On što je.

Jevanđelje po Mateju 19: 3-9:
„3 Tada mu priđoše neki fariseji s namerom da ga iskušaju pa ga upitaše: „Da li sme čovek iz bilo kojeg razloga da se razvede od svoje žene?”
4 „Zar niste čitali”, odgovori im On, „da Onaj koji ih je u početku stvorio muško i žensko stvori.
5 I da je rekao: ‘Zato će čovek ostaviti oca i majku i sjediniće se sa svojom ženom, i dvoje će biti jedno telo’?
6 Tako više nisu dvoje, nego jedno telo. Neka, dakle, čovek ne rastavlja ono što je Elohim sjedinio.”
7 „Pa zašto je onda Mojsije dao uput da muž ženi da potvrdu o razvodu i da se od nje razvede?” upitaše ga oni.
8 A Isus im reče: „Mojsije vam je zbog okorelosti vašeg srca dozvolio da se razvodite od svojih žena, ali u početku nije bilo tako.
9 A ja vam kažem: ko se razvede od svoje žene – osim zbog bluda – i oženi se drugom, čini preljubu. I ko se oženi sa onom koja je otpuštena, čini preljubu.”

Drugim rečima, s obzirom da je srce ljudi tvrdo, u Izraelu vidimo nezgode koje se dešavaju. Ponekad muškarci ne vole svoje žene, a žene ponekad ne poštuju muževe i dolazi do razdvajanja. Ipak, supruga ostaje pod suprugovim pokrovom, osim ako se ponovno ne uda (Jahve zabranjuje). Ipak, to se ne bi trebalo dogoditi, jer to nije način na koji nas je Jahve stvorio. To nije obrazac koji je uspostavio, pa ne bismo trebali raditi ove stvari. Dakle, Jahvine presude ne uspostavljaju presedan da je razvod prihvatljiv.

Brak nije lak, jer su muževi i žene stvoreni kao polarne suprotnosti, koje se privlače. To je poput nuklearne orbitalne napetosti između protona i elektrona. Iako postoji nuklearna napetost, ako sve pođe ispravnim putem može doći do pozitivnih rezultata. Ipak, kao što je slučaj sa razbijanjem više atoma i jednog atoma, ako stvari pođu pogrešnim putem, rezultati mogu biti pogubni. Zbog toga je Jahve (YHWH) odredio maksimalnu kaznu za preljubu po zakonu Levitskog reda kamenovanjem. Ipak, kao što ćemo videti, ova kazna nije obavezna, mada ilustruje ozbiljnost s kojom moramo da polažemo bračne zavete.

Treća knjiga Mojsijeva ili Levitska 20: 10:
„10 Čovek koji počini preljubu sa ženom drugog čoveka, počinio je preljubu sa ženom svog bližnjeg. Neka se takav pogubi. Neka se pogube i preljubnik i preljubnica.“

Suprotno tome, u rasejanju, po Melhisedekovom poretku, nije dozvoljeno da kršimo zakone naroda u kojima živimo.

Rimljanima poslanica 13: 1-2:
„1 Neka se svaka duša pokorava vlastima koje vladaju; jer nema vlasti da nije od Elohima, a što su vlasti, od Elohima su postavljene.
2 Zato, ko se suprotstavlja vlasti, protivi se Elohimovom uređenju, a oni koji mu se protive navući će osudu na sebe.“

Budući da većina nacija zabranjuje smrt kamenovanjem, nije nam dopušteno da primenimo maksimalnu kaznu smrti kamenovanjem u rasejanju. Umesto toga, mi možemo samo da izbacimo nepokajane grešnike iz skupštine. Ovo izbacuje zlo iz sredine, a ostavlja otvorenu mogućnost za buduće pokajanje.

Prva poslanica Korinćanima 5: 1-5:
„1 Zaista, čuje se da među vama ima bluda, i to takvog bluda kakvog nema ni među neznabošcima: da jedan od vas ima ženu svog oca.
2 A vi se još uzvisujete! Zar ne bi trebalo da tugujete i da iz svoje sredine uklonite onoga ko je počinio to delo?
3 A ja, odsutan telom, ali prisutan duhom, već sam presudio, kao da sam s vama, onome koji je tako postupio,
4 da u ime našeg Gospodara Ješue Mesije, kad se vi skupite, a i ja ću duhom biti s vama po sili našeg Gospodara Ješue Mesije,
5 takvog predate Sotoni na uništenje tela, kako bi duh mogao biti spasen u dan Gospodara Ješue.“

Uzmite u obzir i da je brak trostrani savez sklopljen između muža, žene i Jahve Elohima. Pošto muž i žena polažu zavet pred Jahvom, oni ne mogu dobrovoljno raskinuti brak, jer ni Jahve ni Njegov Sin ne pristaju na trajni razvod (kako to fariseji definišu). Umesto toga, možda upravo zato što je brak tako sjajan izvor duhovnog usavršavanja, Jahve očekuje da ćemo održati svoje bračne zavete. To može biti razlog zašto je jedini način zašto On dozvoljava razvod, bilo kroz smrt jedne od strana, ili ako se supruga ponovo uda (u tom slučaju trpi posledice).

Dakle, ako razumemo da bi brak trebao biti težak, te da kršenje bračnog zaveta nosi maksimalnu smrtnu kaznu po levitskoj zapovesti, sada razmotrimo da čak i po levitskom redu smrt kamenovanjem nije potrebna. Znamo to zato što Ješuin zemaljski otac Josif nije hteo da kamenuje Mariju kad je otkriveno da je trudna. Umesto toga, on je mislio da je tajno skloni, jer je bio samo (ili pravedan, ili saosećajan) čovek.

Jevanđelje po Mateju 1: 18-19:
„18 A rođenje Ješue Mesije bilo je ovako: Njegova majka Marija bila je verena sa Josifom, ali pre nego što su se venčali, pokaza se da je začela od Odvojenog Duha.
19 A njen muž Josif, pošto je bio pravedan čovek, nije hteo da je izvrgne sramoti pa odluči da je tajno napusti.“

I ne samo da imamo Josifov pravični primer, već imamo i Osijin primer. Jahve je rekao Osiji da uzme bludnicu za ženu, što je simbolika kako Jefrem vrši duhovnu preljubu u odnosu na Njega.

Knjiga proroka Osije 1: 2:
„2 Jahve (YHWH) je počeo da govori preko Osije, i Jahve (YHWH) mu je rekao: „Idi, oženi se ženom koja će počiniti blud i roditi decu bluda, jer će se zbog bluda zemlja odvratiti od Jahve.”

Onda kad se Osijina supruga dala u prostituciju, Jahve je rekao Osiji da je voli. Tako je Osija otišao i otkupio je iz prostitucije. Iako ga je koštalo, ostao joj je veran i ljubio je, baš kao što je Jahve veran svome narodu i voli ga uprkos svemu kroz šta je zbog njega prošao.

Knjiga proroka Osije 3: 1-3:
„1 Jahve (YHWH) mi je zatim rekao: „Idi i ponovo voli ženu koju drugi voli i koja preljubu čini, kao što i Jahve (YHWH) voli Izraelove sinove, koji traže druge bogove i vole kolače od grožđica pagana.”
2 Kupio sam je za petnaest šekela srebra i za gomer i po ječma.
3 Zatim sam joj rekao: „Mnogo dana živećeš kao moja žena. Ne smeš da činiš blud i da legneš s drugim čovekom, tako ću i ja biti tvoj.”

Osija je bio prorok, pa je (po definiciji) bio ispunjen Jahvinim Duhom. Ipak, nama je naređeno da budemo ispunjeni Ješuinim Duhom (koji je isti Duh). Dakle, ako imamo Ješuin Duh, a naša mlada beži od nas (Jahve zabranjuje), tada ćemo želeti istrajati i vratiti je sebi, baš kao što je Jahvin duh vodio Osiju. A ako nismo željni da nam se vrati naša mlada ili ako je ne volimo kao jedno telo, tada (po definiciji) još uvek nemamo Jahvin-Ješuin duh (i trebamo se neprestano moliti dok ga ne primimo).

Dakle, sada kada smo videli Josifov i Osijin primer, razmotrimo Jahvin primer. Jahve (YHWH) ima mladu po imenu Jefrem koja nastavlja grešiti protiv Njega i vršiti duhovnu preljubu. Pošto je ona tako loša, on ima pravo da je uništi, a ipak to ne čini. Umesto toga, on joj je dao samo potvrdu o razvodu (tj. zakonsku razdvojenost) sve dok je On ne uspe vratiti Sebi.

Knjiga proroka Jeremije 3: 1:
„1 Postoji izreka: „Ako čovek otpusti svoju ženu, pa ona ode od njega i uda se za drugog, hoće li se on opet vratiti k njoj?” Zar se time zemlja ne bi potpuno onečistila? „A ti si se odavala bludu s mnogim ljubavnicima. Hoćeš li Mi se vratiti?”, govori Jahve (YHWH).“

Znamo da je Jahve (YHWH) definisao razvod kao što je danas definisano zakonsko razdvajanje, jer iako nam stih 8 govori da je Jahve dao Jefremu potvrdu o razvodu, u 14. stihu kaže da je još uvek oženjen mladom (Jefremom).

Knjiga proroka Jeremije 3: 8-14:
„8 Kad sam to video, otpustio sam nevernicu Izrael zbog preljube koju je počinila i dao sam joj potvrdu o razvodu. Ali Juda, njena neverna sestra, nije se uplašila, nego je i ona otišla i odavala se bludu.
9 Odavala se bludu zbog svoje lakoumnosti i tako je zemlju onečistila i preljubu činila s kamenjem i drvećem.
10 Uprkos svemu tome Juda, njena neverna sestra, nije Mi se vratila celim srcem svojim, nego je to lažno učinila’, govori Jahve (YHWH).”
11 Jahve (YHWH) mi je rekao: „Nevernica Izrael pokazala se pravednijom u duši od neverne Jude.
12 Idi i objavi ove reči severu i reci: ‘Vrati se, odmetnice, Izraele’, govori Jahve (YHWH). ‘Moje se lice neće gneviti na vas, jer sam ja veran’, govori Jahve (YHWH). ‘Neću se doveka gneviti.
13 Samo spoznaj svoj prestup, jer si Jahvi (YHWH), svom Elohimu, zgrešila. Na sve strane trčala si k tuđincima pod svako zeleno drvo. A Moj glas niste slušali’, govori Jahve (YHWH).
14 ‘Vratite se, odmetnici’, govori Jahve (YHWH). ‘Jer sam Ja vaš muž i Ja ću vas uzeti, po jednog iz grada i po dvojicu iz plemena, i dovešću vas na Sion.“

Kad je Jahve (YHWH) dao Jefremu potvrdu o razvodu, On više nije pružao pokrov (jer to znači legalno razdvajanje, to znači da On više nije pravno odgovoran za mladu). Međutim, budući da se Jefrem nikada nije tehnički preudao, Jahve i dalje pokušava privući k sebi mladu, da bi je mogao ponovo vratiti pod svoj pokrov (okrilje).

Ali šta da nije bilo pismenog zapisa u Tori o našem braku sa Jahvom na gori Sinaj? Da li se moglo desiti da je Jahve samo pustio Jefrema, a da ga nikada nije pokušao vratiti? Srećom, odgovor je ne, jer tako ne funkcioniše ugovorno pravo.

U ugovornom zakonu, kada dve strane pristanu na sporazum, on se naziva „sastanak umova“. Zatim, nakon što postoji sastajanje umova, razmenjuje se nešto dragoceno (bilo novac, imovina, ili usluge). To se naziva „razmena vrednosti“ (tj. razmena nečega što se smatra vrednim). Sastajanjem misli i razmenom vrednosti ugovor je pravno uspostavljen.

Međutim, kao što smo ranije rekli, bračni zavet nije jednostavan dvosmerni ugovor. Umesto toga, bračni zavet je trosmerni zavet između muža, njegove žene i Jahve Elohima. Brak će značiti da će se par više usredsrediti na Njega, ali dragoceno što On dobije u zamenu, je da muž i njegova žena treba da uče decu da Ga obožavaju i poštuju. Stoga, kada muž i žena pristanu na brak, i postanu intimni, bračni savez je zakonski uspostavljen za života obeju strana. U tom trenutku, sve što ostaje je uspostaviti pismeni zapis kao dobro javno svedočanstvo (baš kao što Tora služi kao dobro svedočanstvo).

Iako bi suprug i žena u idealnom slučaju trebali biti nevini, nedostatak nevinosti ne poništava bračni savez ako je unapred poznato da strane nisu nevine. (To je zato što brak ima više veze sa dogovorom da se odgajaju deca da služe Jahvi, nego sa gubitkom nevinosti.) Međutim, to takođe ne menja činjenicu da Jahve očekuje da izraelske starešine održavaju seksualnu čistoću u svom taboru.

Pravila seksualne čistoće različita su za muškarce i žene, ali i muškarci i žene imaju pravila kojih se moraju pridržavati. Kad smo pod Levitskim zapovestima, čovek koji želi da se izvuče iz braka lažući o nevinosti svoje žene treba da se tuče dok se ne pokaje. Takođe će biti novčano kažnjen i pripremljen da ispuni svoj zavet. (Ne treba da bude devica, jer u levitskom redu muškarci nisu nužno ograničeni na samo jednu ženu, mada je to očigledno najbolje.) Žena koja preljubu počini protiv svog zaveta, može biti kamenovana do smrti. (Suprotno popularnom mitu, ovo je isto kao i kazna za muškarce, kao što smo videli i ranije u Trećoj Mojsijevoj 20:10.)

Peta knjiga Mojsijeva ili Ponovljeni Zakon 22: 13-21:
„13 Ako čovek uzme ženu i legne s njom, ali je zatim omrzne
14 i optuži je za sramotna dela pa je dovede na loš glas, govoreći: ‘Uzeo sam ovu ženu, ali kad sam legao s njom nisam našao dokaz da je devica’,
15 tada neka otac te devojke i njena majka uzmu dokaz da je ona devica i odnesu ga kod vrata pred gradske starešine.
16 Neka otac te devojke kaže starešinama: ‘Svoju kćer dao sam za ženu ovom čoveku, a on ju je zamrzeo.
17 I evo, sada je optužuje za sramotna dela, govoreći: ‘Nisam našao dokaz da je tvoja kćer bila devica.’ Ali evo dokaza da je moja kćer bila devica.’ I neka pred gradskim starešinama rašire ogrtač.
18 Starešine tog grada neka uzmu tog čoveka i kazne ga (tj. tuku ga dok se ne pokaje).
19 Neka im plati kaznu od sto šekela srebra, a oni neka ih daju ocu te devojke, jer je devicu u Izraelu doveo na loš glas. Neka mu ona i dalje bude žena. Ne sme da se razvede od nje dok je živ.
20 Ali ako se pokaže da je optužba istinita, da se nije našao dokaz da je ta devojka bila devica,
21 neka devojku izvedu na vrata kuće njenog oca, i neka je ljudi njenog grada zaspu kamenjem da pogine, jer je počinila sramno i bezumno delo u Izraelu odajući se bludu u kući svog oca. Tako ukloni zlo iz svoje sredine.“

U zavisnosti od toga ko se bavi matematikom, 100 šekela srebra bilo je nešto više od jedne godišnje plate u vreme Tore. A budući da se devica odbranila, nije imalo smisla ubiti njenog muža zbog laganja, jer je on trebalo da joj bude podrška. Umesto toga, ono što Tora zahteva je da se taj čovek tuče, dok ne shvati da je njegova dužnost da voli svoju ženu onako kako voli sebe, tako da više ne želi da se izvuče iz zaveta u kom voli, poštuje i neguje svoju ženu, dok ih smrt ne odvoji.

Ono što ovde moramo shvatiti je da iako su starešine grada u drevnom poljoprivrednom Izraelu možda poznavali sve stanovnike tog grada, ipak su smatrali da je potrebno da muž da supruzi pismenu ketubu (venčani list). Suprotno tome, danas većina nas živi u većim gradovima, gde nije moguće svakoga znati na taj način. Ako je ketuba (venčani list) bila potrebna još u drevnom Izraelu da bi se uspostavio bračni status ljudi u zajednici, zašto to danas ne bi bilo potrebno?

Ali čak i sa pismenom ketubom koja je registrovana kod vlade, još uvek moramo da znamo šta da radimo sa njom. Muškarci otpuštaju svoje žene svaki dan. Žene beže od svojih muževa. Duhovne starešine i učitelji koji bi trebali poučavati i vršiti Jahvine zapovesti često su oni koji ih krše, a druge uče da rade isto. Da li su ove starešine i duhovni učitelji mislili da uzmu Ješuine reči k srcu?

Jevanđelje po Mateju 5: 19-20:
„19 Ko, dakle, omalovaži i najmanji od tih uputa – i druge uči da tako čine – zvaće se najnižim u Carstvu Nebeskom. A ko ih izvršava – i druge uči da tako čine – zvaće se velikim u Carstvu Nebeskom.
20 Jer, kažem vam: ako vaša pravednost ne bude veća od pravednosti učitelja zakona i fariseja, nećete ući u Carstvo Nebesko. „

Književnici (Karaiti) i Fariseji (Ortodoksni) uče da je sasvim u redu razvesti se „iz bilo kojeg razloga“. Mnogi mesijanski učitelji to isto rade. Učitelj nakon učitelja razvodi se sa svojom ženom, a on i dalje nastavlja da predaje, a ljudi misle da ništa nije pogrešno.

Jevanđelje po Mateju 15: 14:
„14 Pustite ih. Oni su slepi i vođe slepima. A ako slep vodi slepoga, obojica će upasti u jamu.”

Svrha ceremonije venčanja je da objavi zajednicu muškarca i njegove žene u njihovoj zajednici, kako bi zajednica mogla znati da su u braku i prema njima adekvatno postupati. Svrha ketube je ista. Obe ove stvari daju duhovnim starešinama i braći u zajednici informacije koje su im potrebne kako bi se osiguralo da se zlo ukloni iz sredine, kako se ne bi negativno uticalo na žene i decu, a kvasac književnika (Karaita) i Fariseja se ne održava u našim redovima. To Jahve očekuje od braće.

Jahvina Tora takođe služi da objavi zajednicu Elohima i čoveka globalnoj zajednici, tako da svet zna da smo Njegovi. Ali ako smo Njegovi, onda moramo slediti Njegov primer i činiti ono što od nas traži Njegova Tora. Jedna od tih stvari je dati našim ženama pismenu ketubu (venčani list), a druga je nametati seksualnu čistoću u našoj sredini.

Ko ima uši, neka čuje.

If these works have been a help to you and your walk with our Messiah, Yeshua, please consider donating. Give