Chapter 10:

Sotona nas napada putem naših umova

Ovaj članak je dostupan i na: English Español Deutsch Português

Iznenađena bivša sotonska sveštenica jednom mi je uzviknula: „Shvatate da nas Sotona napada putem uma! Većina ljudi to ne razume … “
Sotona nas zaista napada putem uma (i stvarno većina ljudi to ne razume). Većina vernika to ni ne shvata. Ono što Sotona pokušava učiniti je da nam pruži pokvarene misli koje treba da sledimo, posle čega one izgledaju kao da dolaze od Elohima, ali ipak ne dolaze. A oni koji su zavedeni vode se ovim pogrešnim dogmama.

Druga poslanica Korinćanima 11: 13-15:
“13 Jer takvi ljudi su lažni apostoli, koji varaju druge i pretvaraju se da su Mesijini apostoli.
14 A nije ni čudo, jer se i sam Sotona pretvara da je glasnik (anđeo) svetlosti.
15 Zato nije ništa neobično ako se i njegove sluge pretvaraju da su sluge pravednosti. Ali kraj će im biti po njihovim delima.”

Izgleda da nema pokvarenih sveštenika u pokretu Hebrejski Koreni. Razlog zbog kojeg imaju toliko sledbenika je taj što ima toliko ovaca koje su spremne da ih prate, možda i zato što ne znaju kako da čuju u Duhu, ili zato što nisu spremne uložiti napor. Stoga nisu u stanju da razlikuju istinu od zablude. Jednom kada znamo kako razlikovati istinu od zablude, to možemo i učiniti iako je potrebna stalna primena i disciplina. Moramo disati i slušati u Duhu. Tada možemo testirati reči koje čujemo (uključujući reči koje izgovaramo).

Knjiga o Jovu 34:3:
“3 Jer uho ispituje reči, kao što nepce proba jelo.”

Odbacujući odmah sve druge kontroverze, razgovarajmo o mehanici kako možemo čuti i slušati u Duhu, i na taj način izbeći zamke pogrešnih misli. (Onda drugi put možemo razgovarati o primeni.)

Prema hebrejskoj misli, ideal je zadržati usredsređenost na Ješuu tokom dana, bez obzira na to šta radimo ili šta se dešava oko nas. Ovo obnavlja duhovnu vezu između čoveka i Božanskog koje je izgubljeno u Edenskom vrtu (izgubljeno od strane čoveka). U početku to nije lako, ali ako obučimo i disciplinujemo sebe da to učinimo, vremenom postaje lakše, a velika korist je što Ješuin Duh prebiva u nama i vodi nas u svim stvarima. Ako ćemo to učiniti, tada postajemo voljno oruđe Njegovog Duha i možemo mnogo učiniti za Njega (i On to voli).

Jevanđelje po Jovanu 15: 4-8:
“4 Ostanite u Meni i Ja ću u vama. Kao što loza ne može sama od sebe da donese plod ako ne ostane na čokotu, isto tako ne možete ni vi ako ne ostanete u Meni.
5 Ja sam čokot, a vi ste loze. Ko bude u Meni i Ja u njemu, on donosi mnogo ploda, jer bez Mene ne možete činiti ništa.
6 Ako neko ne ostane u Meni, izbaciće se napolje kao grana i osušiće se; i skupiće je, i u oganj baciti, i spaliti.
7 Ako ostanete u Meni i Moje reči ostanu u vama, zamolite što god želite i biće vam.
8 Moj Otac se proslavlja time da donosite mnogo ploda i da budete Moji učenici.”

Sotona će poslati mnoge izazove da pokuša da prekine ovu unutrašnju vezu sa Ješuom, ali ako održavamo ovu unutrašnju vezu, tada možemo ostati u Njegovom miru (šalomu).

Filipljanima poslanica 4: 4-9:
“4 Uvek se radujte u Jahvi (Ješui). I opet kažem: Radujte se!
5 Neka vaša blagost bude poznata svim ljudima. Jahve (Ješua) je blizu.
6 Ne brinite se ni za šta, nego u svemu molitvom i usrdnim moljenjem sa zahvaljivanjem iznesite svoje molbe Elohimu.
7 I Elohimov mir koji prevazilazi svaki um čuvaće vaša srca i vaše misli kroz Mesiju Ješuu.
8 Na kraju, braćo, što je god istinito, što je god plemenito, što je god pravedno, što je god čisto, što god podstiče na ljubav, što je god pohvalno, što je god čestito i što je god hvale vredno, o tome razmišljajte.
9 Ono što ste naučili i prihvatili i čuli i videli od mene, to činite, i Elohim mira biće s vama.”

Razlog zbog kojeg nam Šaul (Pavle) govori da se fokusiramo na dobro je to što nam fokusiranje na dobro pomaže da ostanemo sa Elohimom. Međutim, Sotona nas pokušava odvratiti od naše veze s Ješuom tako što nas gura da se fokusiramo na sve što je loše. Takođe nas pokušava odvratiti od našeg postojanog odnosa iskušavajući nas užicima tela, požudom očiju i ponosom (uključujući brigu).

Prva Jovanova poslanica 2: 15-17:
“15 Nemojte voleti ni svet, ni ono što je u svetu. Ako neko voli svet, ljubav Očeva nije u njemu,
16 jer ništa što je u svetu – požuda tela, požuda očiju i ponos života – nije od Oca, već je od sveta.
17 A svet prolazi i njegova žudnja, ali onaj ko vrši Elohimovu volju ostaje doveka.”

Nije da Jahve ne želi da imamo stvari u kojima ćemo se osećati dobro i izgledati dobro, a koje će nam obezbediti poštovanje u našim zajednicama. Poenta je da prvo tražimo Ješuu i Njegovo carstvo, a onda će nam se (posle) sve te stvari dodati.

Jevanđelje po Mateju 6: 31-34:
“31 Ne brinite se, dakle, i ne govorite: ‘Šta ćemo jesti?’ ili: ‘Šta ćemo piti?’ ili: ‘Šta ćemo obući?’
32 Jer, sve to traže neznabošci. Zna vaš nebeski Otac da vam je sve to potrebno.
33 Nego, prvo tražite carstvo Elohimovo i Njegovu pravednost, i sve ovo će vam se dodati.
34 I ne brinite se za sutra jer će se sutra brinuti za sebe. Svaki dan ima dovoljno svojih nevolja.”

Takođe, nije da Jahve ne želi da razmišljamo. Dao nam mozak jer želi da ga koristimo. Međutim, način na koji mi razmišljamo je kritičan. Ako razmišljamo dok održavamo našu vezu sa Elohimom, onda dok dišemo i slušamo, naše misli mogu poteći od Njega. Međutim, ako zaboravimo disati i slušati, a ne održavamo našu vezu sa Ješuom, onda će naše misli doći ili od zlog, ili od nas samih, i bilo kako bilo, rezultat nije dobar. Dakle, ono što moramo učiniti je naučiti kako ostati koncentrisan na Elohima tokom svog dana, i disciplinovati sebe da to i učinimo. Nije lako, ali to i jeste praksa, ali svaki vernik koji to želi može to učiniti.

Poznati Jevrejin Albert Ajnštajn je jednom rekao: „Genije se sastoji od saznanja šta treba zanemariti.“ Ta izreka je tačna, jer kada zanemarimo sve što bi nas moglo odvratiti od Elohima, onda možemo ostati u vezi sa Elohimom tokom celog dana, a Elohim nam može omogućiti da uz pomoć Njegovog Duha rešimo sve probleme i pitanja. Ali da bismo postigli ovo stanje blažene zadovoljnosti bez obzira na to šta se dešava oko nas, moramo izbegavati požude tela, požude očiju i ponos. A ako ikad dođemo do tačke u kojoj verujemo da se ne trebamo usredsređivati na Ješuu, onda naš ponos prikriva činjenicu da smo ponosni na nas, a ovo je možda najgore stanje od svih (jer najgora od svih grešaka je kad mislimo da ne pravimo greške). Stoga se moramo disciplinovati da dišemo u skladu sa Njegovim Duhom i slušamo glas Njegovog Duha i zanemarimo bilo šta drugo što bi nas odvratilo od našeg dobrog i srećnog odnosa sa Ješuom, kako bismo postigli cilj postojane, intimne veze sa Ješuom u svakom trenutku.

Filipljanima poslanica 3: 12-16:
“12 Ne kao da sam već postigao ili se već usavršio, već stremim ne bih li se kako domogao, kao što se mene domogao Mesija Ješua.
13 Braćo, ja ne smatram da sam to već osvojio. Ali jedno činim: zaboravljam ono što je iza mene i trudim se da dosegnem ono što je ispred mene,
14 trčim ka cilju, ka nagradi visokog poziva Elohima u Mesiji Ješui.
15 Zato, koji god su zreli neka tako razmišljaju. A ako u bilo čemu drugačije razmišljate, Elohim će vam i to otkriti.
16 Pa ipak, do nivoa do kog smo već stigli, hodimo po istom pravilu, budimo istog uma.”

Sada ćemo da uporedimo sve to sa izvornim grehom u Edenskom vrtu. U Pismu žene predstavljaju duhovna tela, a u ovom slučaju Eva (Havvah) predstavlja Izrael (nas). Eva (Havvah) je obitavala u savršenom odnosu s Elohimom, ali bila je izvučena iz tog savršenog postojanog odnosa, jer ju je Sotona iskušavao stvarima koje bi bile dobre prema njenom telu, stvarima koje su joj izgledale dobro i stvarima koje bi udovoljile njenom egu, baš kao što Prva Mojsijeva 3 kaže.

Prva knjiga Mojsijeva ili Postanje 3: 1-6:
“1 A zmija je postala lukavija od svih životinja poljskih koje je Jahve Elohim načinio, i rekla je ženi: „Da li je Elohim zaista rekao da ne jedete sa svakog drveta u vrtu?”
2 A žena odgovori zmiji: „Možemo da jedemo plodove s drveća u vrtu.
3 Ali za plod s drveta koje je usred vrta, Elohim je rekao: ‘Ne jedite ga i ne dirajte ga da ne umrete.’”
4 Na to zmija reče ženi: „Ne, sigurno nećete umreti.
5 Jer Elohim zna da će vam se onog dana kada ga budete jeli otvoriti oči i da ćete postati kao Elohim, znajući dobro i zlo.”
6 Kada je žena videla da je plod sa drveta dobar za jelo, da je primamljiv i požudan za oči i za sticanje spoznaje, ona ga je uzela i okusila. Posle je dala i svom mužu, pa je i on okusio.”

Nije Eva (Izrael) trebalo da misli. Poenta je da Eva (Havvah) nije trebalo da zabavlja misli koje bi je odvratile od njene srećne veze sa Elohimom. A misli koje su je odvratile od njene srećne veze upravo je ono što joj je Sotona pružio. Pošto je sklonila oči i uši sa Elohima, postala je plen požude svog tela, požude njenih očiju i ponosa (ega). Pošto nije bila zadovoljna hranom i odećom, već je žudela za stvarima koje joj Jahve nije dao, izgubila je vezu sa Jahvom i Njegov mir (šalom). Zbog toga nam Šaul (Pavle) govori da sve ove pohotne i ponosne misli stavimo u zarobljeništvo, kako bismo se pokoravali Mesiji, koji nas spašava od stvari koje bi nas odvele od prebivanja u Elohimu i Njegovom miru.

Druga poslanica Korinćanima 10: 1-6:
“1 Sada ja, Šaul (Pavle), lično vas preklinjem blagošću i dobrotom Mesijinom, ja, koji ostavljam skroman utisak kad sam među vama, ali sam smeo prema vama kad sam odsutan.
2 Molim vas, kada sam prisutan, da ne bude potrebe da budem smeo onako kako sam nameravao da budem protiv nekih koji smatraju da mi živimo po telu.
3 Jer iako živimo u telu, ne vodimo rat po telu.
4 Jer oružje našeg ratovanja nije telesno, nego moćno u Elohimu za rušenje onoga što je snažno utvrđeno,
5 namenjeno rušenju rasuđivanja i svake oholosti koja se podiže protiv poznavanja Elohima, obuzdavanju svake misli na pokornost Mesiji,
6 i spremno da kazni svaku neposlušnost, kada se ispuni vaša poslušnost.”

Postoje li saveti ili trikovi koji učenicima mogu da pomognu da ostanu koncentrisani u Elohimu tokom svog dana? Kao što objašnjavamo u našoj studiji o božanskim imenima, postoji sporedno (tajni nivo) učenje koje nam govori da božansko ime predstavlja zvuk disanja. Znači, predstavlja zvuk daha života. Kada udahnemo, to zvuči (manje ili više) poput „Jah“, a kada izdahnemo, zvuči (manje-više) kao „Veh“. Mesijino ime je slično. Kada udahnemo zbog napetosti, to može zvučati kao „Jeh“, a kada izdahnemo kao veliki znak olakšanja (kad smo se spasili od nekog zla) može zvučati kao „Šua!“ Ovaj zvuk je sličan zvuku engleskog „Phew!“ (Huh), ukazuje na dah olakšanja. Bez obzira da li je to istina ili ne, sigurno je da uvek moramo ostati usredsređeni na Onoga koji daje dah života i Njegovog Sina, koji nam daje Spasenje (Ješua). Ako ćemo disciplinovati sebe da ostanemo usredsređeni na Njega i svoje disanje, onda nas ne mogu ometati zle misli prouzrokovane ni požudama, niti ponosom. Zbog toga je duboko-prebivajuća veza kritična.

A kad smo jednom usredsređeni na Onoga koji nam daje dah života, tada moramo slušati i Njegov glas da bismo znali šta On želi da radimo. Disanje i zvuk su primarniji od misli, a zvukovi mogu oduzeti misli. Dakle, ako se fokusiramo na sluh, to može sprečiti pogrešne misli.
Ali opet, nije poenta da mi mislimo. Mi samo trebamo ostati fokusirani na Ješuu, na disanje i slušati zvuk Njegovog glasa pre nego što se prepustimo mislima. Ako ostanemo usredsređeni na Ješuu i dišemo, i dalje slušamo zvuk Njegovog glasa, tada možemo imati misli koje ne idu protiv Njegove volje. I možemo čuti šta nam kaže (što neki veruju da je genijalno).

Ako ikad uhvatimo sebe, da su naše misli odvraćene od Elohima, onda se jednostavno moramo preusmeriti na Njega i preusmeriti na naše disanje i sluh. Ovo će zaustaviti zlog i njegove uznemirujuće misli, sve dok mi to činimo.

Tamo gde se toliko ljudi zaglavi je kad bivaju uhvaćeni u svoje misli ili brige, i zaboravljaju da uzmu trenutak da se ponovo usredsrede na Ješuu, dišu i slušaju. To se čak događa i dobronamernim vernicima koji ne razumeju da su takve vrste veza, gde je uključeno obitavanje, disanje i slušanje, primarne. To treba da dolazi prvo, pre misli, kako bi misli bile krajnje produktivne, a ne krajnje destruktivne.
Kao učenici, trebamo stalno prebivati u Ješui. Kako naša vera i naša povezanost sa Njim raste, možemo naučiti da pravimo razliku između dobrih i loših misli. Dobre misli su sve što nas dovodi do prebivanja u Njemu u miru, a loše misli uključuju sve što vodi ka zabrinutosti ili strahu, ili razmišljanju o požudama tela, požudama očiju i ponosu (ego). Svaka misao koja nas udaljava od naše mirne postojane veze sa Ješuom je od Neprijatelja i moramo je odvesti u zarobljeništvo da bismo mogli da poslušamo Mesiju. A kad to učinimo, Jahve će sam kazniti one koji su oko nas neposlušni i doneće nam spasenje (Ješua).

Druga poslanica Korinćanima 10: 4-6:
“4 Jer oružje našeg ratovanja nije telesno, nego moćno u Elohimu za rušenje onoga što je snažno utvrđeno,
5 namenjeno rušenju rasuđivanja i svake oholosti koja se podiže protiv poznavanja Elohima, obuzdavanju svake misli na pokornost Mesiji,
6 i spremno da kazni svaku neposlušnost, kada se ispuni vaša poslušnost.”

If these works have been a help to you and your walk with our Messiah, Yeshua, please consider donating. Give