„Ovo je automatski prijevod. Ako nam želite pomoći da to ispravimo, možete poslati e-poštu na contact@nazareneisrael.org.“
Yahweh nam govori da imamo poštene vage, i da ne radimo nepravdu u merenju dužine, težine ili volumena.
| Leviticus 19:35-36 35 „Ne smete da uradite nepravdu u proceni, merenju dužine, težine ili volumena. 36 Imaćete poštene vage, poštene tegove, iskrenu ephahu, i iskrenu hinu: Jahweh vaš Elohim, koji vas je doveo iz egipatske zemlje.“ |
35 לֹא תַעֲשׂוּ עָוֶל בַּמִּשְׁפָּט | בַּמִּדָּה בַּמִּשְׁקָל וּבַמְּשׂוּרָה: 36 מֹאזְנֵי צֶדֶק אַבְנֵי צֶדֶק אֵיפַת צֶדֶק וְהִין צֶדֶק יִהְיֶה לָכֶם | אֲנִי יְהוָה אֱלֹהֵיכֶם אֲשֶׁר הוֹצֵאתִי אֶתְכֶם מֵאֶרֶץ מִצְרָיִם |
Subjekat ovde je novac. Yahweh kaže da moramo biti potpuno iskreni kad god izmerimo količine robe, i takođe da budem iskren kada merimo plaćanje zlata i srebra. On smatra da je to toliko važno da se ko god ponaša nepisno sa novcem, gnusno u njegovom vidokrugu.
Devarim (Deuteronomy) 25:13-16
13 „U torbi nećete imati različite tegove, tešku i laganu.
14 U kući nećete imati različite mere, velike i male.
15 Imaćete savršenu i samo težinu, savršenu i just, da vam dani budu duži u zemlji koju vam Yahweh vaš Elohim daje.
16 Za sve koji rade takve stvari, svi koji se ponašaju nesabravno, su gnusni prema Yahweh vašem Elohimu.
U stihu 15, vidimo zapovest sa obeжanjem. Yahweh nam govori da ako želimo da nam dani budu dugi, moramo da koristimo savršene i samo tegove i mere. Ako ћelimo dug i miran ћivot, onda moramo obratiti striktnu paћnju kada je novac u pitanju. Ovo je otprilike ozbiljno zdravstveno upozorenje kao i ono što postoji; I kao љto жemo videti, ameriиko druљtvo je preљlo granicu na neke zastraљujuжe i katastrofalne naиine.
U Yahweh-ovom načinu razmišljanja, može se reći koliko je pravedna nacija (i da li se može očekivati da preživi, u najdrovijem smislu) proučavajući njen novac. Svaka mera vrednosti je da bude 1,5 godina, i savršena. Poљto Yahwehovi zakoni nemaju zastarelost, ovo pravilo je vanvremensko, i i dalje жe se primenjivati иak i u sledeжem Milenijumu.
Jehezqel (Ezekiel) 45:9-10
9’Tako kaže Yahweh Elohim: „Dosta, o prinčevi Izraela! Uklonite nasilje i pljačkanje, izvršite pravdu i pravednost i prestanite da odstranjujete moj narod“, kaže Jahveh Elohim.
10 „Imaćete poštene vage, poštenu ephahu i pošteno kupanje.“
Primetio:
- U vreme Milenijumskog hrama,
- Yahweh će reći našim liderima da prestanu sa nasiljem, da prestanu sa pljačkama, i takođe da prestanu da oduze njegov narod
- uspostavljanjem poštenih mera vrednosti (to jest, ponovnom uspostavljanju poštenog novca).
Dakle, ako izrael bude imao pošten novac u budućnosti, i ako će imati taj pošten novac zaustaviti pljačku, nasilje i odjeci, onda sledeće stvari moraju logično biti istinite:
- A. Sada nemamo pošten novac; I
- B. Zato što sada nemamo pošten novac, imamo nasilje, pljačke i nepravdu među našim narodom; I
- C. Zato љto nemamo poљten novac, verovatno жemo nastaviti da budemo oduzeti dok Yahweh ne naredi naљem.
- Dolaze prinčevi da ponovo uspostave pošten novac.
Ako nam treba poљten novac da bismo uћivali u dugim ћivotima u miru, i da prestanemo da nas oduze, љta je onda potrebno da imamo poљten novac u Yahweh-tim oиima? I po иega se razlikuje od novca koji imamo danas?
Mika nam govori da treba da uradimo ojoji, da volimo milost, i da skromno hodamo sa Yahwehom našim Elohimom.
Micah 6:8-16
8 Pokazao ti je, O čoveče, šta je dobro; I љta Yahweh zahteva od tebe, ali da radiљ ћrdajno, da voliљ milost, i da hodaљ ponizno sa svojim Elohimom?
Da li shvatamo da, u kontekstu, Micah govori o novcu? Ali kako da volimo milost i hodamo ponizno, sa novcem? Yahweh nam daje misteriozni odgovor.
9 Yahwehov glas plače u gradu — „Mudrost će videti vaše ime: Poslušajte štap! Ko ga je imenovao?
Љta Yahweh znaиi, „Иuj љtap“? Kada dete ne bude u ešovi, ispravlja se štapom discipline (npr. poslovici 13:24, 22:15). Na isti naиin, Yahweh disciplinuje svoju decu kada ga ne sluљaju. I kao što svako mudro dete pokušava da otkrije šta ga je izudalo (kako bi izbegao batine u budućnosti), mudri Jahvehovi ljudi takođe vide i čuju ime Yahwehovog štapa, koji se šalje da kazni one koji skupljaju blaga poročnosti, i koji koriste „kratku meru koja je gnusna“.
10 Da li još uvek ima blaga poročnosti u kući zlih, i kratka mera koja je gnusna?
11 Da li da izbrojim иiste one sa zlim krljuљtima, i sa kesom obmanjujuжih tegova?
Yahweh nam je rekao da neжe raиunati nikoga ko koristi opake krljuљte, ili ko ima „vreжu obmanjujuжih tegova“ kao иistu. Ali ako viљe ne vagamo srebro i zlato na vagi kada kupujemo naљu robu na trћiљtu, o иemu onda Yahweh priиa? I kako možemo biti krivi za korišćenje opakih krljušti (i obmanjujuće tegove) u društvu u kojem koristimo elektronski novac?
12 Za njene bogataše je puno nasilja, njeni stanovnici su izgovarali laži, a njihov jezik je prevarant u njihovim ustima.
13 Zato će vam takođe biti muka tako što ću vas udariti, tako što ćete vas učiniti pustim zbog svojih grehova.
Zaљto Yahweh kaћe da su naљi bogataљi puni nasilja, i da smo mi laћali? I zaљto kaћe da su nam svi jezici prevareni u ustima? I zaљto kaћe da svi treba da budemo kaћnjeni, kada su samo bogataљi puni nasilja?
Kralj Omri je živeo nekih 150 godina pre Mike, a ipak su se ‘Statuti Omrija’ i ‘Dela Ahabove kuće’ još uvek čuvali u Mićino vreme. Yahweh je rekao da zato љto ljudi joљ uvek rade te stvari, biжe gladi i razaranja u zemlji.
14 Ješćeš, ali ne i biti zadovoljan; Glad жe biti u tvojoj sredini. Moћeљ da odneseљ neљto, ali ih neжeљ spasiti; I ono љto spasiљ predaжu maиu.
15 „Sejaжeљ, ali ne ћnjeжeљ; Masline ćete gaziti, ali se nećete pomazati uljem; I da pravim slatko vino, ali ne da pijem vino.
16 Za statute Omrija se čuvaju; Svi radovi ahabove kuće su završeni; I uљetaљ u njihove savete, da жu ti moћda napraviti pustoљ, a tvoji stanovnici љiљte. Zato жeљ podneti prekor mog naroda.“
Љta su ovi ‘Statuti Omri’? Sveto pismo nam ne daje mnogo detalja. Na površini, Omri je izgleda samo neki manji kralj koji je šest godina vladao Severnom kraljevinom Efraim (Izrael).
Melachim Aleph (1. kings) 16:25-28
23 U 31 godini Asa kralja Džude, Omri je postao kralj nad Izraelom i vladao dvanaest godina. Šest godina je vladao Tirzahom.
24 I kupio je brdo Samarije od Shemera za dva srebrna talenta; Onda je izgradio na brdu, i nazvao ga grad koji je izgradio, Samarija, po imenu Šemer, vlasnik brda.
25 Omri je uиio zlo u oиima Yahweha, i uradio je gore od svih koji su bili pre njega.
26 Jer on je hodao svim putevima Jeroboamu, nebatom sinu, i u svom grehu kojim je učinio Izrael grehom, provocirao Yahweh Elohim iz Izraela da se naljuti na njihove idole.
27 Sada ostatak Omrinih dela koja je on uradio, i moć koju je pokazao, zar nisu napisani u knjizi hronika kraljeva Izraela?
28 Tako se Omri odmarao sa svojim očevima i sahranjen je u Samariju. Onda je Ahab njegov sin vladao umesto njega.
Sveto pismo nam ne govori mnogo više o Omri nego da je uradio više zla od svih onih koji su otišli pre njega; I da je stvorio zlog kralja Ahaba. Ipak, iako je vladao samo dvanaest godina, Omri je bio toliko uticajan, i odveo je Severno kraljevstvo daleko od Tore toliko da su dugi niz godina posle njegove smrti Edomiti i Asirci zvali Severno kraljevstvo ‘kuжom Omri’ (Mat bit-Humri).
Ako nam Sveto pismo ne da mnogo detalja o kralju Omri, to nam govori viљe o njegovom sinu Ahabu. Dok stih 16 govori da je Omri uradio više zla od svih onih koji su došli pre njega, stih 30 nam govori da je njegov sin Kralj Ahab uradio još više zla od toga.
Melachim Aleph (1. kings) 16:29-33
29 U 38- oj godini Asa kralja Džude, Ahab sin Omrija postao je kralj nad Izraelom; Ahab, Omrijev sin, vladao je Izraelom u Samariju 22 godine.
30 Sada je Ahabov sin Omri uradio zlo pred Yahwehom, više nego svi koji su bili pre njega.
31 I došlo je do toga, kao da mu je bilo trivijalno da hoda u gresima Jeroboama, sina Nebata, koji je kao suprugu Jezebel uzeo kao ćerku Ethbaala, kralja Cidonijanaca; I otiљao je i sluћio Baal-u i oboћavao ga.
32 Onda je postavio oltar za Baal u hramu Baal, koji je sagradio u Samariju.
33 Ahab je napravio drvenu sliku. Ahab je uиio viљe da isprovocira Yahweh Elohim iz Izraela na bes od svih izraelskih kraljeva koji su bili pre njega.
Dok su Dћudini kraljevi bili nesavrљeni, mnogi od njih su se plaљili Yahweha, i verovali su da ako traћe Yahwehno lice u procesu donošenja odluka, da жe Yahweh nagraditi svoj narod dobrim. Iako je aplikacija malo drugačija, Ješhua nam daje isti princip, da prvo tražimo Yahweh, u svim stvarima.
Mattitimahu (Matthew) 6:31-33
31 „Zato ne brini, kaže, ‘ Šta ćemo jesti? ‘ ili ‘ Šta ćemo popiti? ‘ ili ‘ Šta ćemo da nosimo? ‘
32 za posle svih ovih stvari traže se i neprijatelji. Za vašeg nebeskog oca zna da vam je potrebno sve ove stvari.
33, ali prvo traži kraljevstvo Elohim-a i njegovu pravednost, i sve te stvari će biti dodate vama. „
Nasuprot tome, kraljevi severa skoro nikada nisu tražili Yahwehno lice tokom procesa donošenja odluka. Umesto toga, prvo su težili uspostavljanju nacionalne bezbednosti i prosperiteta tako što su sncincimom sporazuma i saveza sa nežnim nacijama; I tek posle su traћio Yahwehov blagoslov. Paralela izmeрu „dela Ahabove kuжe“ i ameriиke voрe je skoro taиna.
Ahab se trudio da podstakne bogatstvo i bezbednost ssticanjem strateških saveza sa drugim nacijama. Njegov brak sa Jezebel, ćerkom kralja Ćidonijana (Phoenecian) verovatno je napravljen od ravnodušnosti prema Yahweh’s Torah, i/ili iz želje da zacementira strateški savez sa Tsidonijancima. Njegov motiv verovatno će dati podsticaj ekonomiji efraimita tako što će dobiti pristup ogromnim pomorskim tržištima Tsidonijanaca.
Iako je Ahab moћda svrsishodio svoj brak u Tsidonian Empire da bi poveжao ekonomsku i nacionalnu bezbednost, nije uzeo u obzir da Yahweh kontroliљe sve stvari. Ahabov savez sa Tsidonijancima nije sprečio sirijskog kralja Ben-hadada (Aram) da ga napadne. Pošto je sirijska vojska tako nadmašila Ahabov poraz, Ahabov poraz je delovao sigurno; A ipak, Yahweh se smilo Ahabu i isporučio ga, da bi ‘posnuo Yahweh.’
Melcahim Aleph (1. kings) 20:13
13 Odjednom je prorok prišao kralju Izraela, rekavši: „Da li ste videli sve ovo veliko mnoštvo? Gle, danas жu ti ga predati u ruku, i znaжeљ da sam Jahweh.“
Međutim, Ahab nije uništio Ben-Hadada, pa je Ben-Hadad ponovo napao naredne godine. Jahveh je ponovo isporučio Ahabu, ali je ponovo nagovestio da bi Ahab trebalo da uništi sirijsku vojsku, da bi sirijska vojska bila „isporučena u njegovu ruku“.
Melachim Aleph (1. kings) 20:26-28
26 U proleće ove godine, Ben-Hadad je pokupio Sirijce i otišao u Afek da se bori protiv Izraela.
27 I deca Izraela su bila smuжena i dati su namirnice, i krenula su protiv njih. Sada su deca Izraela kampovala pred njima kao dva mala jata koza, dok su Sirijci ispunili selo.
28 Onda je doљao иovek iz Elohima i razgovarao sa kraljem Izraela, i rekao, „Zato љto su Sirijci rekli, ‘Yahweh je Elohim od brda, ali on nije Elohim iz dolina,’ zato жu vam isporučiti svu ovu veliku mnoљtsku u vaљu ruku, i znaжete da sam Jahweh.“
Ahabove snage su usmerile sirijsku vojsku, a kralj Ben-Hadad je pobegao za svoj život. Međutim, kada je Ben-Hadad ponudio Ahabu pristup uspešnim pijacama Damaska, Ahab je sa njim smucao zavet (sporazum).
Melachim Aleph (1. kings) 20:34
34 Ben-Hadad mu je rekao, „Gradove koje je moj otac uzeo od tvog oca ja ću obnoviti; I moћeљ da postaviљ pijace za sebe u Damasku, kao љto je moj otac uradio u Samariju.“
Onda je Ahab rekao, „Poslaću te sa ovim sporazumom.“ Pa se smuиio sa njim i oterao ga.
Svet bi pomislio da je poљtedenje ћivota naљih neprijatelja „lepa“ stvar, i oni bi to odobrili. Jedini problem je što je Jahve već rekao da želi da sirijska vojska bude uništena. Neposlušnost kralja Šaula kada nije uspeo da ugubi kralja Aagaga i amalećita, bila je idolatrija u Prvom Semjuelu 15, tako je bilo i za kralja Ahaba. Jedina razlika je bila u tome što Ahabova motivacija nije bila samo nemar, već i pohlepa, jer je bio pod uticajem mogućnosti pristupa tržištima Damaska.
Da je kralj Ahab danas živ, verovatno bi bio američki predsednik ili stub Svetske trgovinske organizacije, Svetske banke, Ujedinjenih nacija ili bilo koje druge brojne organizacije koje žele da ignorišu Yahwehova uputstva kako bi unapredile međunarodnu trgovinu. Ovakve organizacije su pune državnika Ahabove ovosmajske ilk; I slično Ahabu oni promovišu toleranciju prema drugim religijama u ime međunarodne trgovine. Primećujete, međutim, da kada je Ahab sankcionisao Baal obožavanje zarad svoje tsidonijske žene Jezebel, to je na kraju unelo u pokolj i progon Jahvehinih proroka.
Melakim Aleph (1.
4 Jer tako je bilo, dok je Jezebel masakrirao proroke Yahweha, da je Obadiah uzeo stotinu proroka i sakrio ih, pedeset u peжinu, i hranio ih hlebom i vodom.
Ahabovi finansijski uspesi kucaju „Blago poročnosti“ na koje nas Micah upozorava. Ovo blago poročnosti su sve prednosti koje ne dolaze od traženja prvog Kraljevstva Elohima (i njegove pravednosti), već od traženja prvo materijalnog blagoslova koji želimo da nam Yahweh doda.
Micah 6:10-11
10 Da li još uvek ima blaga poročnosti u kući zlih, i kratka mera koja je gnusna?
11 Da li da izbrojim иiste one sa zlim krljuљtima, i sa kesom obmanjujuжih tegova?
U vreme ovog pisanja (2009 CE), Amerika i dalje traži Yahwehov blagoslov bez prvog traženja njegovog lica; A Yahweh-jeva љipka discipline se brzo pribliћava. Zato nam daj oиi da vidimo, i uљi da иujemo, i nauиimo kako smo uљli u toliиnu nevolju.
Četiri Različite Vrste Novca
Sa svetopisne tačke gledišta postoje četiri osnovne vrste novca, u opadajućem redosledu poželjnosti.
- Robni novac (zakonit)
- Novac koji podržava roba (zakonit),
- Fijatov novac (nezakonit) i
- Dug (nezakonit).
„Roba“ je sve što ima suštinsku poželjnost i vrednost na otvorenom tržištu. Istorijski gledano, robni novac je srebro, zlato, ali i bakar. U Tanahu (Stari zavet) vreme, plaćanje je 100.000 određenih tegova željenih „specifičnih metala“.
B’reisheet (Genesis) 23:14-16
14 I Efron je odgovorio Avrahamu, rekavši mu,
15 „Adoni, sluљaj me; Zemlja vredi 400 šekela srebra. Љta je to izmeрu tebe i mene? Zato sahrani svoje mrtve.“
16 I Avraham je poslušao Efron; Avraham je odmerio srebro za Efron koju je imenovao na saslušanju sinova Hetha, 400 šekela srebra, valute trgovaca.
Upotreba specijalnih metala kao novca poљtuje Elihimove presude. Zato љto naљi preci nisu sluљali Elohima, on je rekao da жemo morati da se muиimo da bismo dobili naљu hranu i naљ ћivot, ‘znojem naљeg lica.’
B’reisheet (Genesis) 3:17-19
17 Onda je Adamu rekao, „Zato љto si sluљao glas svoje ћene, i jeo sa drveta koje sam ti naredio, govoreжi, ‘Neжeљ jesti ga’, prokletstvo je tlo za tvoje dobro. U muиeжi жeљ jesti sve dane svog ћivota.
18 I trnje i ovo će vam doneti, a vi ćete pojesti biću polja.
19 U znoju lica ćete jesti hleb dok se ne vratite na zemlju, jer ste iz njega oteti; Za praљinu, i praљinom жeљ se vratiti.“
Zato što je Elohim procenio da čovek treba da radi, rad je i plemenit i dobar. Dalje, zato što moramo da se muиimo ‘znojem naљeg lica’ da bi nabavili dragocene metale, oni odaju poиast radu koji je Elohim dao иoveku; I zato odaju poиast Elohimu.
Zato љto su zlato i srebro ograniиeni u snabdevanju, i poљto su korisni i univerzalno poћeljni, imaju ono љto je poznato kao „inherentna vrednost“. Sve dok su zlato i komadiж poznati иistoжe i tegovi i krljuљte koje se koriste za merenje su taиni, speci metali formiraju ono љto se zove „zakoniti novac“. To jeиe, Yahweh smatra da su specijalni metali „poљteni“.
Američki osnivači su bili svesni urođene dezinfekcije zlata i srebra, i da ga je Yahweh poštovao kao zakonit novac, i to je jedan od razloga zašto Ustav SAD daje saveznoj vladi pravo (i implikacijom, odgovornost) da kova novac, i da reguliše vrednost toga. Reč „novčić“ se ovde posebno odnosi na specifične metale.
8. Kongres će imati moć… Da bi se novac za novčiće regulisao vrednost… i popraviti standard tegova i mera…
Uzeti u obzir iz drugog ugla, moћda je razlog љto su specijalni metali zakoniti taj љto predstavljaju иist oblik љanke. U suљtini, neko razmenjuje poznatu koliиinu metala za bilo koju drugu robu ili usluge koje neko ћeli da kupi, kao љto je to uradio Avraham. Jedina razlika je u tome što vage nisu potrebne, jer se čistoća i količina uspostavlja i reguliše nanom.
Sve dok je metal poznat po čistoti i težini, jedini pravi problem sa upotrebom specijalnih metala u trgovini je neprijatnost. Zlato i srebro su teški i glomazni, i nepraktično je koristiti ih u elektronskim transakcijama. Iz tih razloga, većina vlada izdaje i papirne i elektronske ‘valute’ umesto zlatnika. Takve valute mogu biti zakonite, ali samo kada ih ima jedna na jedan zlato i srebro, i samo kada mogu da se zamene za zlato ili srebro u bilo kom trenutku. Kada se podržava jedan na jedan i kada se može slobodno iskupiti u bilo kom trenutku, onda su takve valute zasnovane na robi bukvalno „dobre kao zlato“; I zato su zakoniti. Međutim, kada sve to nije istina, onda novac nije zakonit novac, već ono što se zove „fijat“ novac.
1:3
3 Onda je Elohim rekao, „Neka bude svetlosti“; I bilo je svetlosti. VUL Genesis 1:3
dixitque Deus fiat lux et facta est lux
Na latinskom, reи „fijat“ znaиi „neka bude“. U Latinskom Vulgejtu, u priиi o stvaranju, kada je Elohim rekao „Neka bude svetlosti“, latinski je „fijat luks“.
Razlog što se novac koji nije u pobeđen zlatom ili srebrom zove ‘fijat’ novac je taj što je, baš kao što je Yahweh nazvao svet da bude kada ništa nije postojalo pre njega, vlade takođe ponekad narede novac da bude, čak i kada ga ništa ne podržava, i ne predstavlja tvrdu fizičku robu za koju su ljudi spremni da rade. Pošto ‘fijat’ novac nije pošten, Yahweh ga ne poštuje; I zato je to nezakonito.
Kroz istoriju, razne vlade su pokušavale da uspostave fijatove sisteme novca, ali one uvek ne uspeju. Ne samo teorija, već i teško iskustvo dokazuje da kada novac nije u pošti od teške robe kao što su srebro ili zlato, problemi se neizbežno javljaju, za koje nema rešenja. Zbog toga je francuski državnik Voltaire rekao da se „papirni“ novac uvek vraća na svoju suštinsku (urođenu) vrednost, što je nula.
„Papirni novac se na kraju vraća na svoju suštinsku —- nula.“
Prava je stvar za nacionalni monetarni sistem da izgubi svu svoju vrednost. Demokratije su izgleda posebno sklone ovim stvarima; Ali kako se to deљava?
Barem u teoriji, glasači u demokratiji trebalo bi da budu plemeniti građani koji se obrazuju, kako bi izabrali najbolje kvalifikovane kandidate. Zauzvrat, kandidati bi trebalo da pobede na izborima predlažući razumnu platformu koja ide u korist svim zainteresovanim stranama. Međutim, sve teorije na stranu, Sveto pismo nam govori da čovekova priroda nije istinski za divljenje, već zlo.
Yirmeyahu (Jerememija) 17:9
9 „Srce je pre svega obmanjujuжe, i oиajniиki zlo; Ko to moћe da zna?“
U stvarnosti, sekularna biračka tela obično glasaju ne u najboljem interesu svih, nego za sopstvene sebične interese. Isti princip sekularnog samotraženja važi i za kandidate, koji obično pobeđuju na izborima (ili ponovo na izborima) obećavajući da će narodu dati više nego što im uzimaju poreze. Međutim, Yahweh ne poštuje šeme da bi ‘dobio nešto ni za šta’, čak i ako se kandidati pretvaraju da veruju u Njega. Kome se daje više, potrebno je više; I kao i kod kralja Ahaba, kada voрe i njihovi graрani obeљиaљжavaju Yahwehova uputstva, uvek postoji cena koju treba platiti.
Niљta nije skriveno љto neжe izaжi na videlo. Sve vlade se suočavaju sa budžetskim pritiscima, ali način na koji rešavaju te budžetske pritiske otkriva njihov pravi karakter. Kada vlada mora da podržava svoju valutu jedan na jedan srebrom ili zlatom, onda mora da donese bar onoliko novca koliko troši svake godine; i zato mora da uravnoteži svoj budžet. Međutim, kada ljudi ne postavljaju ograničenja koliko novca vlada može da odštampa, postaje lakše samo štampati više novca nego povećati nove poreze.
Međutim, kada vlada odštampa više novca nego što ima srebro ili zlato da ga podržava, pokreće razorni voz događaja. Trenutno, svaki dolar predstavlja manji deo svih federalnih sredstava, tako da broj dolara koji je potreban za kupovinu bilo koje date robe se smanjuje. Rezultat je inflacija; i dok je inflacija skoro prihvaćena kao ‘neizbežna’ u modernoj Americi, ona ne postoji izvan fiat money kultura. Inflacija je, onda, samo prokletstvo za nepoљtovanje Yahweh-jevihih instrukcija u vezi poљtenog novca.
Joљ jedna od Yahweh-ovih procena je da kada neko ukrade neљto od nevinog komљije, onda mora da vrati mnogo viљe puta viљe nego љto je prvobitno uzeto.
Šemote (Egzodus) 22:1
1 „Ako čovek ukrade vola ili ovcu, zakolje ga ili proda, vratiće pet volova za vola i četiri ovce za ovcu.“
Ako je иovek kaћnjen иetiri puta zbog kraрe od nevinog komљije, koliko жe nas joљ Jahweh kazniti za kraрu od naљe dece? I koliko će naša deca morati da pate zbog generacijski greha?
Kada nacija pokuša da izbegne plaćanje svoje vlade u vreme kada se usluge pružaju, ona uvek plaća više na kraju. Inflacija donosi skrivene poreze na štednju, jer koji god novac da neko uštedi ne drži svoju vrednost (ali se pogoršava). To daje narodu pravi podsticaj da ga spasu; i to podsticaja izaziva još više problema, jer sve komercijalne ekonomije zahtevaju štednju da bi funkcionisale.
Na primer, novim preduzećima je često potreban kapital da bi se pokrenela. Međutim, ako niko nema uštešenog novca, onda nova preduzeća ne mogu da pozajmljuju početni kapital koji im je potreban; I tako ne mogu da poиnu. Rezultat je mnogo slabija ekonomija koja nije u stanju da iskoristi najbolje nove tehnologije i ideje.
Međutim, efekat prave vremenskih bombi postavljen je kada ljudi počnu da prihvataju ideju da ne moraju da plaćaju svoju vladu u tom trenutku. Kada birači počnu podsvesno da očekuju da njihovi predstavnici ‘samo štampaju više novca’, onda ljudi nehotično počinju da prihvataju ideju da finansiraju vladu na kredit sada, i ostavljaju dug da njihova deca plate kasnije. Međutim, to je potpuno suprotno od svetog principa, a to je da se ne ostavi dug našoj deci da plate, već nasledstvo koje će oni zadržati.
Mišl (Poslovice) 13:22
22 Dobar čovek ostavlja nasledstvo deci svoje dece.
Ako potroљimo viљe nego љto donosimo, razvijamo ono љto se zove ‘budћetu’. Nekako moramo da pozajmimo razliku, a ta razlika je sada naš ‘dug’, na koji moramo da platimo kamatu. Ako sledećeg meseca nemamo dovoljno prihoda da pokrijemo potrošnju onda imamo još jedan deficit, tako da moramo da pozajmimo još više novca; A ipak još uvek moramo da platimo kamatu na naš kredit od ranije. Ako svakog meseca imamo novi deficit, nastavimo da se zadužimo, i naš dug nastavlja da raste. Uskoro kamata na naš kredit postaje toliko velika da je potreban sav novac koji imamo samo da platimo kamatu, a nemamo novca ni za šta drugo. Ova situacija se zove „bankrot“, i to je logična posledica korišćenja fijata.
„Kada ljudi saznaju da mogu sami da glasaju za novac, to će najaviti kraj republike.“
Benjamin Franklin
Ako je fijatov novac dovoljno loš da sruši republiku, Sjedinjene Države su usvojile nešto mnogo gore. Sjedinjene Drћave su usvojile ono љto se zove „novac od duga“. Рavo se dva puta krije u ovim detaljima.
Sa fijat novcem, vlada stvara novac koji nema aktivu. Zapravo, vlada kaže, „Neka bude gotovine“; a onda vlada štampa gotovinu; A vlada kaћe, „Dobro je.“
Međutim, sa novcem od duga, vlada radi nešto što nema smisla. Umesto da štampa sopstveni fijat novac, vlada prilazi privatnoj grupi bankara i kaže: „Molim vas pozajmite nam gotovinu sa kamatom.“ Onda ti bankari stvaraju fijatov novac. Kaћu „Neka bude keљa“; A tu je i keљ. Onda ovi privatni bankari pozajmljuju ovaj novac saveznoj vladi po kamatnoj stopi koja se zove „Glavna kamatna stopa“.
„Ako američki narod ikada dozvoli privatnim bankama da kontrolišu pitanje svog novca, prvo inflacijom, a zatim deflacijom, banke i korporacije koje će odražati oko njih (oko banaka), lišiće ljude svoje imovine dok se njihova deca ne probude beskućnici na kontinentu koji su njihovi očevi osvojili.“
Tomas Džeferson
Koliko god ideja o prihvatanju novca za dug zvučala, početkom 1900-ih, američki predstavnici su se privatno sastali sa glavnim bankarskim porodicama Evrope i Amerike kako bi pronašli privatni bankarski kartel koji je trebalo da uspostavi sistem novca za dugove za Sjedinjene Države, a zatim da pozajmi ovaj novostvoreni novac od duga Vladi SJEDINJENIH Država, po „prvoj stopi“ kamate. Ameriиke Federalne Rezerve su roрene.
„Ovaj zakon (Zakon o federalnim rezervama, 23. decembar 1913) uspostavlja najjamogoljato poverenje na svetu. Kada predsednik (Vudro Vilson) potpiše Zakon, nevidljiva vlada monetarne moći će biti legalizovana… Najgori zakonodavni zloиin tog doba je poиinjen ovim bankarskim i monetarnim raиunom.“
Odbor federalnih rezervi osnovan je 1913. U vreme ovog pisanja (2009 CE), Amerikancima je naplaćeno možda četiri posto (4%) kamata godišnje samo za korišćenje federalnih rezervi umesto da izjašnjaju sopstvenu valutu; i to se dešava poslednjih 96 (96) godina. Iako postoji još mnogo faktora koje treba uzeti u obzir, ako pojednostavimo jednačinu, trebalo bi da budemo u mogućnosti da vidimo da ako neko počne sa (V) vrednošću dolara iz 1913, koji je devalvirao sa 4% kamate godišnje za nekih 96 godina, onda je konačna vrednost (FV) dolara u 2009. Ili je ostalo nešto više od dva centa.
FV = V x [(1 – 4%) (96-1)]
= 1 x [(96) 95] = .02069
= otprilike dva centa na originalni dolar iz 1913.
Pošto inflacija ne postoji osim fijatovog novca, Odbor federalnih rezervi je prebacio možda 98 odsto bogatstva američkog naroda na privatne bankarske porodice u proteklih 96 godina. Da li je to razlog zaљto bankarski иas postaje bogatiji, dok svi ostali postaju sve siromaљniji?
„Finansijski sistem je predati Odboru federalnih rezervi. Taj Odbor upravlja finansijskim sistemom autoritetom иisto profiterske grupe. Sistem je „Private“, koji se sprovodi isključivo sa ciljem da se ostvari najveći mogući profit od korišćenja tuрeg novca.
Charles A. Lindbergh stariji, 1923.
Mnogi komentatori ističu da, iako sekularni društveni modeli kao što su socijalizam i komunizam imaju atraktivne karakteristike, oni su inherentno neprijateljski nastrojeni prema judeohrišćanskim verovanjima i principima. To je zato što ono što sekularni socijalni modeli rade, u suštini, jeste da ponude falsifikovani sistem po kojem građani mogu da zavise od države za sve svoje potrebe, bez potrebe da zavise od (ili poslušaju) Yahweh. U suљtini, oni sluћe kao atraktivna obmana za Yahwehov naиin. Ovi komentatori ističu i da statisti obično pokušavaju da ostvare svoje zakonodavne ciljeve proglašavanjem vanrednog stanja, a zatim usvajanjem neophodnih zakona. Sveto pismo ovo naziva „osmiљnjavanje zla po zakonu.“
Tehillim (Psalms) 94:20
20 Da li će presto bezakonja, koji osmištvo zla po zakonu, imati stipendiju sa vama?
Zakon o federalnim rezervama usvojen je dva dana pre Božića kao „vanredna mera“, navodno neophodna da bi se izbegla predstojeća „nacionalna vanredna situacija“.
„Svaka kolektivna revolucija jaše na trojanskom konju ‘hitnog’.“
Herbert Huver
Bilo da ovi postupci proizilaze iz svesne zle namere, ili samo proizilaze iz Efraimovog duha pobune protiv Yahweh’s Instructions, ova vrsta ‘nacionalne vanredne situacije’ proglašena je 1933, kada je američki predsednik Frenklin D. Ruzvelt kriminalizovao privatno vlasništvo nad zlatnicima, i svim zlatnicima.
Ja, Frenklin D. Ruzvelt, predsednik Sjedinjenih Američkih Država, izjavljujem da ćalavo nacije i dalje postoji i shodno sekciji da ovim zabranimo sakupljanje zlatnog novčića, zlatne poluge i zlatnih sertifikata unutar kontinentalnih Sjedinjenih Država od strane pojedinaca.
Takođe možemo napomenuti da je Zakon o ekonomskom stimulativnom stimulaciju iz 2009. Ipak, ovaj zakon o ‘socijalnoj potrošnji’ će više nego utrostručiti nacionalni dug, što će pogoršati problem.
Ironično, jedan od najelučeknijih argumenata protiv legalizacije zlatne valute u korist novca od duga izneo je bivši predsednik Odbora federalnih rezervi Alan Grinspen u prvim danima svoje karijere, pre nego što se okrenuo i pridružio se Odboru federalnih rezervi.
U nedostatku zlatnog standarda, ne postoji način da se štednja zaštiti od konfiskacije kroz inflaciju. Ne postoji sigurno skladište vrednosti. Da postoji, vlada bi morala da učini svoje držanje nelegalnim, kao što je urađeno u slučaju zlata. …. Finansijska politika države blagostanja zahteva da ne postoji način da se vlasnici bogatstva zaštite. Ovo je otrcana tajna tirada socijalnih statista protiv zlata. Deficitarna potrošnja je samo šema za konfiskaciju bogatstva. Zlato stoji na putu ovom pomuљnom procesu. Ona je zaštitnik imovinskih prava. Ako neko to shvati, nema poteškoća da razume antagonizam statista prema zlatnom standardu.
— Alan Greenspan
‘Dug novca’ koji su socijalisti i bankarske elite osmislili po zakonu je upravo „Kratka mera koja je gnusna“ koju je osudio prorok Malakija. To je nepravedna teћina i nepravedna mera koja krade od nevinih, i daje onima punim nasilja.
Micah 6:8-13
8 Pokazao ti je, O čoveče, šta je dobro; Ali љta Yahweh zahteva od tebe, nego da radiљ ћrdajno, da voliљ milost, i da hodaљ ponizno sa svojim Elohimom?
9 Yahwehov glas plače u gradu — „Mudrost će videti vaše ime: Poslušajte štap! Ko ga je imenovao?
10 Da li još uvek ima blaga poročnosti u kući zlih, i kratka mera koja je gnusna?
11 Da li da izbrojim иiste one sa zlim krljuљtima, i sa kesom obmanjujuжih tegova?
12 Za njene bogataše je puno nasilja, njeni stanovnici su izgovarali laži, a njihov jezik je prevarant u njihovim ustima.
13 „Zato жe ti se i razboleti udarajuжi te, tako љto жu te uиiniti pustim zbog svojih grehova.
Moћemo li sada da иujemo љtap? Dug koji su nam dali bankari je uniљtio nekada snaћan dolar, i dao je Sjedinjenim Drћavama dugodneћne obaveze od preko 65.500.000.000,000 dolara, viљe od bruto domaжeg proizvoda sveta. Iskrvarilo je sirotinju, i sve nas je uиinilo pogoрenim i bolesnim; I sve u korist bankarske klase za koju Yahweh’s Torah kaže da je nezakonita za početak.
Devarim (Deuteronomy) 23:19-20
19 „Nećete naplaćititi kamatu svom bratu – kamata na novac ili hranu ili bilo šta što je pozajmljeno sa kamatom.
20 Strancu možete naplatiti kamatu, ali svom bratu nećete naplaćivati kamatu, da Vasveheh vaš Elohim može da vas blagoslovi u svemu što ste postavili u zemlju koju ulazite da posedujete.“
Naš dolar je izgubio oko 98% vrednosti u prošlom veku. Dug je kletva koja nas je nailaznala jer naљi oиi nisu traћili Yahwehno lice, niti su bili pedantni sa novcem, kako on nareрuje.
Devarim (Deuteronomy) 28:9-14
9 „Yahweh će vas uspostaviti kao narod koji će vas razdvojiti, kao što vam se zakleo, ako zadržite zapovesti Yahweh vašeg Elohima i hodate njegovim putem.
10 Onda жe svi narodi zemlje videti da vas zovu Yahweh, i oni жe vas se plaљiti.
11 I Yahweh će vam dati dosta robe, u plodu vašeg tela, u povećanju vaše stoke, i u proizvodnji vašeg tla, u zemlji u kojoj se Yahweh zakleo svojim očevima da će vam dati.
12 Yahweh će vam otvoriti svoje dobro blago, nebesa, dati kišu vašoj zemlji u sezoni, i blagosloviti sav vaš rad. Pozajmljujeљ mnogim nacijama, ali neжeљ pozajmljivati.
13 I Yahweh жe ti napraviti glavu, a ne rep; Biжeљ iznad samo, i neжeљ biti ispod, ako sluљaљ zapovesti Yahweh vaљeg Elohima, koji vam nareрujem danas, i paћljivo ih posmatrate.
14 Tako da se ne biste okreжi ni po koju od reиi koje vam nareрujem danas, na desno ili levo, da krenete na druge elohime da im sluћite.“
Stih 12 nam govori da kada poslušamo Toru, pozajmićemo mnogim nacijama, i nećemo pozajmljivati. Ipak, poљto nismo poљto nismo poљtovali Toru, sada pozajmljujemo ne samo od Bilderbergera i Federalnih rezervi, veж i od neprijatelja vere, kao љto je sekularna socijalistička Kina. Љta to znaиi za buduжnost ameriиke nacionalne bezbednosti da sada utrostruиimo naљ nacionalni dug? Dužnik je sluga zajmodavcu.
Mishle (Poslovice) 22:7
7 Bogata pravila nad siromašnima, a pozajmljivač je sluga zajmodavcu.
U vreme ovog pisanja, ameriиko voрstvo joљ uvek radi na uspostavljanju socijalističke vlade u Americi. Nesumnjivo će uspeti, jer nije Yahwehova volje da njegov narod nastavi da živi u disperziciji. Umesto toga, objašnjeno u Otkrivenje i Kraj Vremena, Jahveh želi da se život u disperziciji nastavi pogoršavati, tako da će njegov narod biti željan da se vrati u zemlju Izraela kada on odluči da otvori vrata.
Hagai 1:5-7
5 Sada zato, ovako kaže Yahweh od domaćina: „Razmislite o svojim putevima!
6 „Mnogo ste posejali i doneli malo; Jedeљ, ali nemaљ dovoljno;
Pijeљ, ali nisi ispunjen piжem; Oblačite se, ali niko nije topao; I onog ko zarađuje platu,
zarađuje platu da bi se stavila u kesu sa rupama.“
7 Ovako kaže Yahweh od domaćina: „Razmislite o svojim putevima!“
Dok će ozbiljan proces ‘stezanja’ naići na našu naciju, političari i privatni bankari koji su nam doneli novac za dugove takođe će trpeti. Na kraju, svi oni koji su se sebiиno bavili Yahweh-ovim narodom жe platiti, jer Yahweh je Elohim pravde i istine. Jahveh će kazniti sve one koji su uvela „kratku meru koja je gnusna“, kao i one koji su izgradili prelepe kuće za sebe koristeći monetarne valute svog suseda „bez plata, ne dajući (njima) ništa“.
Yirmeyahu (Jeremiah) 22:13-17
13 „Tuga za njega koji gradi svoju kuću nepravdu i svoje odaje nepravdom, koji koristi komšijinu službu bez plate i ne daje mu ništa za svoj posao,
14 Ko kaže, ‘Sagradiću sebi široku kuću sa prostranim odajama, i iseći prozore za to, obložavajući je kedrom i farbati je vermilionom.’
15 „Hoжeљ li vladati zato љto se ugraрujeљ u kedar? Zar tvoj otac nije jeo i pio, i da li je pravda i pravednost? Onda je bilo dobro sa njim.
16 On je procenio uzrok siromašnih i siromašnih; Onda je bilo dobro. Zar to nije bilo poznanšti mene?“ kaže Yahweh.
17 „Ipak, tvoje oиi i tvoje srce su samo za tvoju ћelju, za prolivanjem nevine krvi i praktikovanjem ugnjetavanja i nasilja.“
Kao љto жe oni koji se ponaљaju sebiиno nauиiti, Yahweh ne popusti u vezi njegovih obeжanja, kao љto neki raиunaju na slabost.
Dok veжina Amerikanaca moћda joљ uvek poriиe na dolazeжu ekonomsku procenu, Elohim neжe biti ismevan. Zato љto smo odlutali od pravednog novca koji nam je rekao da zadrћimo, neizmireni dugovi ove zemlje su viљe nego љto naљa nacija moћe da plati. I utrostruиavajuжi naљ nacionalni dug u narednih deset godina, samo skaиemo bliћe potpunoj nesolventnosti.
Ali šta se dešava kada najveća svetska ekonomija krene u neispunjavanje obaveza? A kada ne bude tako, ko sada ima dovoljno novca da se umeša i pomogne nam da pokupimo delove? A љta жe on zauzvrat?
Jedina dobra vest je da nas uprkos svim naљim uzdama, i svim naљim poroиnostima, Yahweh joљ uvek voli sa veиnom ljubavlju. Ako mu se samo vratimo, on жe nam se vratiti, i vratiжe nas joљ jednom.
Jirmeyahu (Jeremiah) 3:1
1 „Kažu, „Ako se muškarac razvede od svoje žene, a ona od njega ode i postane tuрa, moћe li joj se vratiti ponovo?“ Zar ta zemlja ne bi bila mnogo zagađena? A ti si svirala bludnicu sa mnogo ljubavnika; A ipak mi se vrati“, kaže Jahveh.
Yahweh je uvek milostiv i oиiљta. Kada nas konaиno vrati u Svoju zemlju, pobrinimo se da zadrћimo sva njegova uputstva, i ustanovimo njegovu vrstu novca kao naљ standard. I pobrinimo se da zla dela Ahabove kuжe viљe ne rade u njegovoj zemlji.
U ime Jeshua, amajna.
