Chapter 3:

Јешуин критеријум за свештенике

This post is also available in: English Español српски

Кад ме је Јахве 1999. године позвао у покрет Два Дома (или Хебрејске корене), разумео сам да је разлог што немамо одвојено свештенство, тај што смо сви део царског свештенства о коме је апостол Петар (Кефа) говорио у Првој Петровој посланици 2: 9.

Прва Петрова посланица (Kepha Aleph) 2:9
9 Али ви сте изабрано поколење, царско свештенство, посвећен народ, Његов властити посвећени народ, да бисте могли да обајвљујете славу Онога који вас је из таме позвао у Своју чудесну светлост.

Петар (Кефа) се позива на Другу књигу Мојсијеву 19:5-6, где Јахве каже да ако ћемо се заиста покоравати Његовом гласу и држати се Његовог Савеза, тада ћемо Му бити царство свештеника и посвећени народ.

Друга књига Мојсијева (Shemote) 19:5-6
5 А сада, ако будете добро слушали Мој глас и држали се Мог савеза, тада ћете бити Моје посебно благо изнад свих других народа, јер је сва земља Моја.
6 И бићете ми царско свештенство и посвећени народ.’ То су речи које треба да кажеш Израеловој деци.”

Међутим, само зато што нас Јахве позива да будемо царство свештеника и посвећени народ, то не значи да нам није потребно одвојено свештенство. Да бисмо разумели шта ово значи и зашто је то тако, погледајмо историју одвојених (посвећених) свештенстава Израела.
У “Владавини Торе” видели смо да је Јахве убио прворођенчад Египта у време прве Пасхе. Тада је Јахве такође наредио да Му се посвете сви прворођени мушкарци.

Друга књига Мојсијева (Shemote) 13:1-2
1 Јахве још рече Мојсију, говорећи:
2 „Посвети Ми свако прворођено, шта год је отворило материцу међу Израеловом децом, и од људи и од животиња, то је Моје.”

Прворођени људи су требали постати одвојено свештенство, али приметите да је Јахве заповедио ову посвету у Другој књизи Мојсијевој 13., што је шест поглавља пре Друге књиге Мојсијеве 19., где је Јахве рекао да ћемо, ако се покоравамо Његовом гласу и држимо Његов завет, бити Његово царство свештеника и посвећени народ. То нам показује да, када је Јахве рекао да је Израел царство свештеника и посвећени народ, већ постојало одвојено свештенство. Ово нам говори да ни Друга књига Мојсијева 19:5-6, нити Прва Петрова посланица 2:9, не означавају да треба да имамо одвојено свештенство.

Касније, у Четвртој књизи Мојсијевој 3., током греха са златним телетом, прворођено свештенство није успело да се супротстави народу у свом греху. Међутим, Левити су се супротставили народу у свом греху и Јахве је наредио да се Левити поставе као Његово ново свештенство.

Четврта књига Мојсијева (Bemidbar) 3:12-13
12 „Ево, ја узимам Левите између Израелове деце уместо свих првенаца, свих што отварају материцу међу Израеловом децом. Зато ће Левити бити Моји,
13 јер Мени припада сваки првенац. Оног дана кад Сам побио све првенце у египатској земљи, Себи сам посветио сваког првенца у Израелу, и од човека и од животиње. Они нека припадну Мени: Ја сам Јахве.”

То нам показује да иако Јахве жели да сав Израел буде царско свештенство и посвећени народ, Он и даље жели одвојено свештенство. Ако се неки данас са тим не слажу, било је то исто и у доба Торе. На пример, у Четвртој књизи Мојсијевој 16., извесни Левит по имену Кореј (Кора) водио је устанак против Мојсија (Мошеа) и Арона, рекавши да није у реду да буду одвојени, јер је цео народ већ био одвојен/посвећен.

Четврта књига Мојсијева (Bemidbar) 16:1-3
1 Кореј син Исара, Катовог сина, Левијевог сина, побунио се заједно с Датаном и Абирамом, Елијавовим синовима, и Оном, Фалетовим сином – Рубеновим потомцима.
2 Они су устали испред Мојсија са некима од деце Израелове, двеста педесет вођа заједнице, поглавара заједнице, угледних људи.
3 Скупили су се против Мојсија и Арона и рекли им: „Ви превише преузимате за себе, јер цео је збор посвећен, сви у њему, и Јахве је међу њима. Зашто се онда узвисујете над Јахвиним збором?”

Корејева грешка је била у томе што, док је цео Израел посвећен, постоје различити степени посвећености и различите улоге које се морају извршити у свештенству. Јахве жели да се те улоге признају и поштују, јер када се те разлике у дужностима препознају и поштују, то води уређењу у народу. Овај принцип се односи не само на Танах (“Старији” савез), већ и на Обновљени савез.

Прва посланица Коринћанима (Qorintim Aleph) 14:40
40 Нека се све ради пристојно и онако како је ред.

Пошто су Кореј и његови људи одбили Јахвин поредак, пострадали су.

Четврта књига Мојсијева (Bemidbar) 16:32-33
32 И земља је отворила своја уста и прогутала њих, њихова домаћинства, све Корејеве
следбенике и сву њихову имовину.
33 Тако су они и сви који су били са њима живи пали у јаму, и земља се затворила над њима, и они нестадоше из збора.

Многи месијанци верују да је Јешуа дошао да укине концепт одвојеног свештенства и да га замени неорганизованом масом верника. Ово је озбиљна грешка, јер ћемо видети да се у Обновљеном савезу примењују исти принципи одвојености и диференцијације улога свештенства као у Танаху. На пример, у Јеванђељу по Матеју 4:18-22 видимо Јешуу како зове Његове будуће Мелхиседекове свештенике, који свој живот остављају у свету, напуштају претке и прате Га.

Јеванђеље по Матеју (Mattityahu) 4:18-22
18 И Јешуа, ходајући покрај Галилејског мора, угледа два брата – Симона, званог Кефа, и његовог брата Андреју – како бацају мрежу у море јер су били рибари
19 Тада им Он рече: „Пођите за Мном и учинићу вас рибарима људи.”
20 И они одмах оставише мреже и пођоше за Њим.
21 Јешуа онда пође даље и угледа друга два брата – Јакова Зеведејевог и његовог брата Јована – како у чамцу крпе своје мреже са својим оцем Зеведејем. Он их позва
22 и они одмах оставише чамац и свога оца и пођоше за Њим.

То нам показује да док је цео Израел посвећен, Јешуа жели свештенике који ће службу Њему, ставити изнад било чега и свега осталог на свету, укључујући и посао и породицу. Такав став налазимо у Луки 14:26-33, где нам Јешуа говори да бисмо били Његови ученици, морамо оставити све што имамо.

Јеванђеље по Луки (Luqa) 14:26-33
26 „Ако неко дође к Мени, а више воли свог оца и мајку, жену и децу, браћу и сестре, па и живот свој, не може бити Мој ученик.
27 Ко не носи свој крст [колац] и не иде за мном, не може бити мој ученик.
28 Ко од вас, кад жели да гради кулу, најпре не седне и прорачуна трошак да види да ли има чиме да је доврши?
29 Иначе би се могло десити да постави темељ, а не може да доврши градњу, па би му се сви који то виде почели ругати:
30 ‘Овај човек је почео да гради, а не може да доврши.’
31 Или који цар, кад креће у рат против другог цара, прво не седне и не посаветује се да ли може с десет хиљада војника да се супротстави ономе који на њега долази с двадесет хиљада?
32 Ако не може, онда док је онај још далеко шаље изасланике и моли за мир.
33 Тако, дакле, нико од вас ко не остави све што има не може бити Мој ученик.

Међутим, баш као што постоје различити нивои одвајања, тако постоје и различити нивои одрицања од свега што имамо. Што више служимо Јешуи, то се више морамо одрећи наше породице и ствари овога света. У Матеју 12:46-50 Јешуа указује да ученици требају да ставе своју духовну породицу испред биолошке породице.

Јеванђеље по Матеју (Mattityahu) 12:46-50
46 Док је Он још говорио народу, Његова мајка и браћа стајали су напољу желећи да с Њим говоре.
47 Неко Му рече: „Ено твоја мајка и браћа стоје напољу и желе да говоре с Тобом.”
48 А Јешуа рече ономе који Му је то рекао: „Ко је моја мајка и ко су моја браћа?”
49 Онда показа руком на Своје ученике па рече: „Ево Моје мајке и Моје браће.
50 Јер, ко год извршава вољу Мога Оца, који је на небесима, тај је Мој брат, и сестра, и мајка.”

Овде треба приметити друге важне ствари. У Јеванђељу по Луци 14:27 (изнад), Јешуа каже да ученик мора да “понесе свој крст” (или колац за смакнуће).

Јеванђеље по Луци (Luqa) 14:27
27 Ко не носи свој крст [колац] и не иде за Мном, не може бити Мој ученик.

Без обзира ко смо или какву улогу играмо у нашем народу, морамо научити да превазиђемо сопствене духовне изазове и оптерећења, како бисмо онда помогли другима да науче да превазиђу своје духовне изазове и оптерећења. И док се ово односи на све нас, посебно се односи на свештенство.

Галатима посланица (Galatim) 6:1-5
1 Браћо, ако неко ненамерно погреши, ви који сте духовни исправљајте таквог човека у духу благости, пазећи на себе да и сами не дођете у искушење.
2 Носите бремена један другога, и тако ћете испунити Месијину Тору.
3 Јер ако неко мисли да је нешто, а није ништа, сам себе обмањује.
4 Али нека свако испита своја дела, па ће разлог за задовољство имати у самом себи, а не у другима.
5 Јер свако ће носити свој терет.

Ова паралела говори како је левитски ред требао јести приносе за грех људи и тако „сносити кривицу“ заједнице да би је искупио пред Јахвом.

Трећа књига Мојсијева (Левитима) 10:17
17 „Зашто нисте јели жртву за грех на посвећеном месту? Јер она је нешто најпосвећеније и Елохим вам је то дао да сносите кривицу заједнице, како бисте за њих извршили помирење пред Јахвом.

У хебрејској мисли, када једете нечију храну, ви у суштини ступате у однос с њим. Зато су Левити постали одговорни да сносе кривицу заједнице, јер су јели жртве и принос народа. То значи да свештеник мора бити вољан да помогне народу.

А сада, погледајмо поново Јеванђеље по Луки 14:33, где Јешуа каже да Његови ученици морају напустити све што имају.

Јеванђеље по Луки (Luqa) 14:33
33 Исто тако, ко од вас не остави све што има, не може бити Мој ученик.

Израз „остави“ можемо дефинисати на много различитих начина, али изгледа да је Јешуа дословно напустио све што је имао, јер није имао где да положи главу.

Јеванђеље по Луки (Luqa) 9:58
58 А Јешуа му рече: „Лисице имају јазбине и птице небеске имају гнезда, а Син Човечији нема где да спусти главу.”

Ово је манифестација Обновљеног савеза, истог принципа као у Четвртој књизи Мојсијевој 18:20-21, где је Јахве рекао да левитски поредак не треба да има наследство у земљи, већ да уместо тога буду подржани десетком и приносом народа. Ово је уклонило свако ометање од служења Јахви и Његовом народу током целокупног времена.

Четврта књига Мојсијева (Bemidbar) 18:20-21
20 Тада Јахве рече Арону: „У њиховој земљи нећеш имати наследства, нити ћеш добити свој део међу њима, јер сам Ја твој део и твоје наследство међу Израеловом децом.
21 Левијевим синовима дајем у наследство десетак од свега у Израелу за службу коју обављају, службу у шатору од састанка.

Будући да је Јахве оспорио Левитским свештеницима спољашње средство подршке, била им је потребна подршка људи да би наставили да раде Његово дело. А пошто Јешуини свештеници такође немају никакву имовину, њима је потребна подршка народа, уколико желе да шире Радосну Вест, да би изградили глобално царство за Јешуу које неће имати краја.

Римљанима посланица (Romim) 10:14-15
14 Како ће се онда позивати на Онога у кога нису поверовали? А како ће поверовати у Онога за кога нису чули? А како ће чути ако нико не проповеда?
15 А како ће проповедати ако не буду послати? Као што је писано: „Како су дивне стопе оних који проповедају добру вест мира, ко доноси добре вести о добрим стварима!”

Па иако народ не подржава како би требао, свештеник који воли Јешуу препознаће да смо у духовном рату и он ће имати срце духовног војника. Учиниће све што је потребно за наставак мисије за свог Цара. Избегаваће да се уплете у послове свакодневног живота, да би могао слободно да служи Јешуи и Његовом народу.

Друга посланица Тимотеју (TimaTheus Bet) 2:3-4
3 Стога морате трпети потешкоће као добар војник Јешуе Месије.
4 Нико ко се бави ратним стварима, не упушта се у послове свакодневног живота, јер жели да угоди ономе који га је пријавио за војника.

И као што ћемо видети у следећем поглављу, Јешуини свештеници морају такође имати срце да раде заједно према једној чистој доктрини, ако се жели изградити истински глобални поредак за Јешуу.

If these works have been a help to you and your walk with our Messiah, Yeshua, please consider donating. Give