Chapter 1:

Јешуина хиљадугодишња владавина и ти

This post is also available in: English Español Indonesia српски Français Nederlands Português

Постоји прича за старију децу о малој црвеној кокошки која је пронашла мало пшенице. Одлучила је да је посади, како би могла да убере довољно за печење хлеба. Прво је замолила остале животиње да јој помогну у сетви пшенице, а затим да помогну и у жетви, уситњавајући зрно, мељући га у брашно и на крају да испеку хлеб, али у свакој фази остале животиње су одбијале да помогну у раду. Када је дошло време да се једе хлеб, остале животиње су биле врло нестрпљиве. Међутим, мудра кокошка је рекла, да будући да јој остале животиње нису помогле у раду, да ће она и њени пилићи сами појести сав хлеб.

Постоји паралела са овом причом са Јешуиним Поређењем о минама (кесе са новцем). У поређењу, један племић (Јешуа) даје мину (спасење) сваком од својих десет слуга (који вероватно представљају десет племена северне куће Израела, или Ефраима). Двоје слугу користи своје мине како би стекли још више мина (више спашених душа) за свог господара и због тога им је додељена велика награда. Међутим, трећи слуга положи своју мину у марамицу, и не користи је за свог господара, и због тога му је одузета мина (спасење).

Јеванђеље по Луки (Luqa) 19:12-27
12 Зато је рекао: „Један племић отпутовао је у далеку земљу да преузме царску власт и да се
затим врати.
13 Позвао је десет својих слугу, дао им је десет мина (кеса са новцем) и рекао: ‘Послујте док не дођем.’
14 Али његови сународници су га мрзели и послали су за њим изасланике с поруком: ‘Не желимо да он царује над нама.’
15 Кад се он вратио, након што је преузео царску власт, заповедио је да му позову оне слуге којима је дао сребрни новац, да би утврдио шта су зарадили.
16 Тада је пришао први и рекао: ‘Господару, твоја мина (кеса новца) је донела десет мина (кеса).’
17 А он му је рекао: ‘Одлично, добри слуго! Зато што си био веран у најмањем, владај над десет градова.’
18 Затим је дошао други и рекао: ‘Твоја мина (кеса новца), господару, донела је пет мина (кеса).’
19 И овоме је рекао: ‘Ти буди над пет градова.’
20 А трећи је дошао и рекао: ‘Господару, ево твоје мине (кесе са новцима)! Чувао сам је у марамици.
21 Бојао сам те се јер си строг човек, узимаш што ниси уложио и жањеш што ниси посејао.’
22 А он му је рекао: ‘Судићу ти по твојим речима, зли слуго. Знао си да сам строг човек, да узимам што нисам уложио и жањем што нисам посејао?
23 Зашто онда ниси мој сребрни новац ставио у банку? Тада бих га по доласку подигао с каматом.’
24 Онима који су тамо стајали рекао је: ‘Узмите од њега ту мину (кесу са новцем) и дајте је ономе ко има десет мина (кеса).’
25 А они рекоше: Господару, он већ има десет мина (кеса)!’ Али он одговори:
26 ‘Кажем вам, свакоме ко има, даће се још, а ономе ко нема, узеће се и оно што има.
27 А оне моје непријатеље који нису хтели да ја царујем над њима доведите овамо и погубите их преда мном.’”

Племић у поређењу није дао својим слугама мину да троше на себе. Уместо тога, дао им је мину да је користе за њега, и очекивао је да ће је они користити на начин који би он одобрио. Ако они нису потрошили новац за њега, тада им се мина одузела – и ово је тачно онако како нам Јешуа даје дар Свог Духа. Док нам Јешуа даје Свој Дух слободно, очекује да га користимо ради изградње Његовог царства према Његовим упутствима. Једног дана ћемо сви бити на процени, колико смо Му били послушни у овоме.

Откривење (Hitgalut) 20:11-13
11 Видео сам и велики бели престо и Онога који седи на њему. Пред Њим су побегли земља и
небо, и за њих се више није нашло места.
12 И видео сам мртве, велике и мале, како стоје пред Елохимом, и свици су се отворили. И отворила се друга књига, која је Књига Живота. И мртвима је било суђено према њиховим делима на темељу онога што је написано у свицима.
13 И море је предало мртваце који су били у њему, и Смрт и Хад предали су мртваце који су били у њима. И свакоме је било суђено према његовим делима.

Међутим, иако је Писмо јасно по питању тога да ће нам бити суђено према нашим делима, неки верници се понашају као да ће нам бити суђено у складу са нашим нивоом знања. Иако изгледају жељни да науче све што могу, они не желе да се организују или да подрже руководство, како би руководство тада могло да уради и безброј ствари које су потребне да се изгради Јешуино царство онако како Он то каже. Ако смо вољни да прихватимо чињенично стање, ово је слично постављању нечије мине у марамицу да се не изгради Јешуино царство (или да не се изврши Његова воља).

Разлог због којег нам Јешуа даје свој Дух је тај што жели да учинимо велики посао за Њега. Видели смо у Назарећанском Израелу да је изгубљених десет племена северног дома Израела (Ефраим) разбацано на сва четири краја света и да ће бити враћени у савез предвођени Јешуиним Духом. Међутим, посао није само да их врати, већ да их искористи за стварање дословног царства за Онога који ће владати и царевати над земљом, након што почне миленијум.

Док су изгубљени Израелци (Ефремити) били расути у сваки народ, у духовном смислу племена су била заробљена од стране Малог рога (тј. папства). Папство је Јахвине свеце духовно заробило на време, времена и пола времена (које показујемо у Назарећанском Израелу да су 1.260 година). Кад се ових 1.260 година навршило, свеци су се одвојили од Рима у виду протестантске реформације.

Књига пророка Данила (Daniel) 7:25-27
„25 Он ће говорити велике речи против Свевишњег, и прогониће свеце Свевишњег. Имаће намеру да промени време (празновања) и Закон, и свеци ће му бити предати у руке за једно време, времена и пола времена.“
26 И суд је заседао и одузео му власт да би био затрт и уништен заувек.
27 А царство и власт и величанство царстава под читавим небесима, даће се народу, свецима Свевишњега. Његово царство је вечно царство, и све власти ће служити и бити послушне Њему.”

Као што објашњавамо у Откривењу и Последњим временима, Јешуа неће бити овде на земљи током миленијума. Уместо тога, небески суд ће заседати у труби 7 (при крају невоље) и они ће одузети папству царство и владавину и дати је светима. То значи да ће царство и владавину добити Јешуино тело (што је Назарећански Израел). Зато 27. стих каже да ће се моћ дати светима, а ипак ће се све власти служити и покоравати Њему (тј. Јешуи). Власти ће се покоравати Његовом телу (Назарећанском Израелу). Међутим, квалификовати се као Јешуино тело није лако.

Оно што морамо да разумемо је, да бисмо се квалификовали као део Јешуиног тела, прво морамо да урадимо ствари које би Јешуин Дух тражио од нас да радимо. Морамо дозволити да Јешуин Дух има свој пут са нама – а ако ми то не учинимо, онда уистину немамо пунину Јешуиног Духа (и зато нисмо у потпуности део Јешуиног тела). Ако је то случај, онда, бар са одређеног становишта, то је као да никад нисмо примили (пуноћу) Јешуин Дух. Понекад се људи питају зашто би се власти покориле Јешуином телу, ако Јешуа није физички присутан.

Одговор на то видели смо у “Владавини Торе”. У Великом Послању, Јешуа нам говори да се придржавамо (тј. да чинимо) све што нам Он заповеда.

Јеванђеље по Матеју (Mattityahu) 28:19-20
“19 Зато идите и научите све народе, урањајући их у име Оца и Сина и Одвојеног Духа (Светог Духа),
20 и учећи их да држе све што сам вам заповедио. И ево, Ја сам увек са вама, све до свршетка овог доба. Амеин.”

У “Владавини Торе” такође смо видели да је пре него што је Јешуа узашао на небо, Сам заповедио да обновљени Мелхиседеков ред шири веру у Њега на сва четири краја света. Сваки део Његовог тела требало је да уради свој део како би помогао да се задовоље потребе овог Великог Послања. Ово је оно што стих 16 назива “састављено заједно и обједињено кроз спојеве који га опслужују у складу са деловањем у мери сваког дела”, узрокујући да тело расте (без краја) на поучавању себе у љубави.

Ефесцима посланица (Ephesim) 4:11-16
“11 И дао је неке да буду апостоли, неке да буду пророци, неке да буду проповедници добре вести, неке да буду пастири и учитељи,
12 како би усмеравали свете, како би служили и како би изграђивали Месијино тело,
13 док не достигнемо сви у јединство вере и познања Сина Елохимовог, у човека савршена, у меру раста пуноће Месијине;
14 да више не будемо мала деца коју као да бацају таласи и коју тамо-амо носи сваки ветар учења, јер слушају људе који се служе преваром и који их лукаво доводе у заблуду.
15 Него, говорећи истину у свему, љубављу узрастимо до зрелости да будемо попут Њега који је поглавар, а то је Месија,
16 из кога је цело тело састављено заједно и обједињено кроз спојеве који га опслужују у складу са деловањем у мери сваког дела, чинећи да тело расте на поучавању себе у љубави.”

Опет, будући да је то Јешуина лична заповест, ово је оно што Он жели да сви радимо са нашим спашеним животима – и једини начин на који то заиста можемо бити жељни јесте ако смо испуњени Јешуиним Духом.
Јешуин Дух би желео да будемо ревносни да проширимо Његово царство без краја, као што нам указује и Исаија 9:7.

Књига пророка Исаије (Yeshayahu) 9:7:
7 Величини Његове власти и миру неће бити краја, на Давидовом престолу и у Његовом царству, да се утврди и утемељи на суду и праведности, од сада па довека. Ревност Јахве над војскама то ће учинити.

Имамо ли ову ревност да помогнемо изградити царство без краја за нашег Цара? То је оно што Јешуа жели да урадимо са својим минама.

Пре него што је Јешуа узашао на небо, успоставио је обновљени Мелхиседеков ред у којем је свештенство било одвојено од народа. Правила за то приказујемо у “Владавини Торе”, али одвојено свештенство не само што омогућава већу специјализацију знања, већ може и повезати све заједнице широм света. Ово формира дословно духовно царство за Јешуу у свим народима. Ова врста духовног царства на крају добија световну политичку моћ, а управо ће та духовно-политичка моћ омогућити Јешуином телу да царује и влада над свим властима током хиљадугодишњег периода.

Као што смо видели у Назарећанском Израелу, унутар Јудеје Тора је схваћена као вечни брачни савез, и зато је Тори послушна назарећанска фракција процветала у земљи Јудеји. Међутим, изван Јудеје, улога Торе као вечног брачног савеза није била добро схваћена, па је уместо тога цветала варијација без Торе названа хришћанство. Ова варијација без Торе, хришћанство, касније је спојена са римским обожавањем сунца, ради формирања католичке („универзалне“) вере. Стога католицизам можемо сматрати варијантом треће генерације.

Док су католици покушавали да промене дане богослужења и Торе, они су се држали концепта одвојеног свештенства, што им је омогућило да уједине све своје заједнице широм света. Не треба изгубити из вида да је Рим, овим глобално одвојеним свештенством, успео да успостави превласт и власт над хришћанским краљевима Европе и познатог света. Римска духовна моћ била је толико велика пре протестантске реформације, да ако би Рим екскомуницирао краља, тада би се његови људи вероватно побунили против њега и свргнули га са власти. Ово је врста духовног царства и власти за коју Јешуа жели да се припремимо, да бисмо је примили, након што Вавилон-Рим падне у 7 труби.
Баш као што је Католичка црква морала бити добро организована да управља таквом врстом глобалне моћи, тако и назарећани морају бити добро организовани. У “Владавини Торе” показали смо развој духовног и световног ауторитета у Израелу од еденских времена до првог века. У овој студији се надамо да ћемо показати како треба изгледати добро уређено тело, да бисмо ми као Његов народ могли примити и користити ауторитет који нам Јахве планира доделити након 7 трубе по правди, праведности и љубави.

Могућност успостављања Јешуиног глобалног царства у наше време требало би да одушеви све који воле Јешуу, без обзира колико су велики или мали, високи или ниски. Ипак интересантно је да иако Елохим обећава да ће наградити све оне који му служе у Духу и истини, нису сви Ефремити одушевљени због тога. Колико год ово изгледало запањујуће, можда се део тога може приписати Ефремитској бунтовној природи.

Као што смо видели у Назарећанском Израелу, после 1.260 година духовно заробљеништво у Риму је истекло, Ефремити су почели да упоређују своје праксе обожавања са Писмом. Како су Ефремити почели да схватају да римска пракса не одражава учење Писма, Ефраим се прво одвојио од Католичке цркве, а потом и од Протестантске цркве.

Иако су оба ова разлаза била потребна за испуњење пророчанства, постоји проблем у томе што су неки Ефремити почели да верују да уопште не треба да постоји никакав верски ауторитет или организација (иако нам Обновљени савез то јасно заповеда). У време писања овог текста (у 2019. години), овај погрешни анархистички идеал заступају неки веома популарни месијански учитељи, који уче да не би требало да имамо никакву организацију, структуру или покриће, упркос чињеници да то захтевају одломци као што је Посланица Титу 1:5.

Титу посланица (Titus) 1:5
5 Оставио сам те на Криту да исправиш оно што је мањкаво и да именујеш старешине по градовима, као што сам те упутио.

Многи су позвани, мало их је изабрано. Неки ће ценити своју слободу, новац и време више него што цене прилику да помогну у изградњи хиљадугодишње владавине Јешуе. Међутим, неки ће бити изабрани да се покоре и моја је нада и молитва да ће ово истраживање помоћи одабраном остатку да схвати како Јешуа жели да сви користимо своје мине за Њега, тако да у пресуди чују: „Добро урађено, добри и верни слуго! Уђи и подели радост са својим господаром.”

Јеванђеље по Матеју (Mattityahu) 25:21
21 ‘Добро урађено, добри и верни слуго’, рече му господар. ‘Био си поуздан у малом, зато ћу те поставити да управљаш великим. Уђи и подели радост са својим господаром.’
Ако желите да научите како Писмо говори да треба организовати изградњу Јешуине хиљадугодишње владавине, да бисмо Му могли угодити, читајте даље.

If these works have been a help to you and your walk with our Messiah, Yeshua, please consider donating. Give