Chapter 10:

Учите децу правом путу

This post is also available in: English Español српски

До сада смо видели како свештенство, старешине, службеници заједнице и муж-жена тимови морају заједно да раде на развоју Јешуиног царства. Али која је улога деце?

Улога детета у скупштини је једноставно да се обучи да иде правим путем, тако да кад је старије, не одступи од њега. Оно учи како ходати онако како је Јешуа ходао.

Приче Соломонове (Mishle) 22:6
6 Одгајај дете према путу којим треба да иде, па неће одступити од њега ни кад остари.

Једна од најважнијих функција скупштине је обука следеће генерације Израелаца. Обука је другачија од учења. На пример, арбориста (професија неговања дрвећа) не учи младо дрво ничему (нема предавања). Уместо тога, арбориста савија и подрезује гране док су још младе и флексибилне. Ако свој посао обавља исправно, тада ће дрво, када се узгоји, бити јаче и моћи да поднесе тежину већег броја плодова. То ће такође значити да ће дрво касније у животу требати мање орезивања. Исти концепт важи и за децу. Ако своју децу обучимо да упражњавају исправне навике док су мала, касније ће им требати мање орезивања (што ће значити мање бола). Стога, док обука изискује дисциплину и од родитеља и од деце, обучавати их је усрдност.

Приче Соломонове (Mishle) 13:24
24 Ко штеди прут, мрзи сина свог, а ко га воли, одмах га опомиње.

Обучавати дете на Јешуин начин значи не само да му показујемо како ходати као Јешуа, већ и да му помажемо у томе. Односно, помажемо му да успостави добре навике које ће се свидети Јешуи. То значи читати реч, придржавати се Јахвиних дана, давати десетак, давати сиромашнима, служити другима у скупштини и ван заједнице. Ако наша деца савладају ове навике док су још млада, тада ће попут дрвета у нашем ранијем примеру одрасти и захтеваће само мања орезивања.

Понекад се родитељима саветује да „живе онако како би желели да њихова деца живе“. То је зато што ће наш пример нашој деци рећи више него наше речи. Ако желимо да наша деца буду благословена за читање речи, тада бисмо им требали дати пример читања. Ако желимо да буду благословени за помоћ сиромашнима, онда бисмо требали помагати сиромашнима. Ако родитељи не дају својој деци такав пример, чак је и најбољи савет на свету лицемерје (и мало је вероватно да ће га следити).

Колико год да је утемељујуће пружање доброг примера, такође је неопходно да помогнемо нашој деци да практикују добре навике. Рецимо, на пример, родитељ даје десетак, али истовремено не обучава дете да даје десетак док још живи у родитељској кући. Родитељ може очекивати да ће, када његово дете напусти дом, следити пример који му је дат. Иако се то може и догодити, лакше је ако је дете обучавано да даје десетак док је још у родитељској кући. На тај начин, када напусти дом, наставиће да практикује исте добре навике као и до тада. Ова врста обуке избацује искушење из једначине. Као и дрво које је од раног доба правилно орезивано, ни њему неће бити потребно орезивање да би био благословен скупштини.

Са његове стране, дете треба да слуша своје родитеље у Јахви. Поштовати их „у Јахви“ значи да дете треба да ради оно што његови родитељи кажу, све док је то у складу са Писмом.

Ефесцима посланица (Ephesim) 6:1-4
1 Децо, слушајте своје родитеље у Јахви, јер је то исправно.
2 „Поштуј свог оца и своју мајку” – што је прва запосвест са обећањем:
3 „Да ти буде добро и да дуго живиш на земљи.”
4 А ви, очеви, не раздражујте своју децу до гнева, него их одгајајте у образовању и опомени Јахвиној.

Опет, овде постоји двосмерна веза, као и између мужева и жена. Важно је да родитељи обучавају своју децу са стрпљењем, на начине који их не фрустрирају или провоцирају до гнева. Потребно је стрпљење и време да се деца обуче на овај начин, али овакво стрпљење и љубав се исплате, јер тада деца не постану огорчена и не изгубе се у свету.
У идеалном случају, сви бисмо били одгајани у брижним породицама које би нас обучавале Јешуином путу, многи људи бивају позвани у веру, а да нису имали правилан одгој. Добра је вест овде да старешине и службеници заједнице такође могу да дају овакву врсту обуке, пошто су старешине одабране за овако нешто барем делимично, јер су њихове породице у добром реду (стих 4.).

Прва посланица Тимотеју (TimaTheus Aleph) 3:1-5
1 Ово је непоколебљива изјава. Ако неко жели да служи као надгледник [старешина], хвале вредну службу жели.
2 Зато надгледник треба да буде без кривице, да је једне жене муж, да буде умерен у свему, трезвен, доброг понашања, да буде гостољубив, способан да поучава,
3 да се не одаје вину, да није насилан, него нежан, да није похлепан за новцем, ни свадљив, ни грамзив.
4 Треба да добро управља својим домом, а деца треба да му буду послушна и да показују дубоко поштовање.
5 Јер ако неко не зна да управља својим домом, како ће се бринути за Елохимову скупштину?

Једна од обележја старешине јесте да су му деца верујућа и нису непослушна према нежном (брижном) ауторитету. Они такође не расипају (или губе) своју енергију у свету.

Титу посланица (Titus) 1:5-6
5 Због тога сам те оставио на Криту да доведеш у ред оно што је мањкаво и да именујеш старешине по свим градовима, као што сам ти наложио –
6 старешина мора да буде човек без кривице, да је једне жене муж, коме су деца верујућа и која се не могу оптужити да су распуштена или непокорна.

Деца старешина такође служе као пример стаду. Онa би требало да буду верујућa, а не непослушнa нежном ауторитету. Такође не би требало да расипају (троше) своју енергију у свету. Уместо тога, они би требали имати срце да воле и служе другима.

Попут дрвећа, деца одрастају и заузимају своја места у глобалном Јешуином поретку, дајући од себе то да служе потребама других у љубави. Што више помогнемо деци да развију овакво срце док су још млада, бољи ће им бити живот када одрасту.

If these works have been a help to you and your walk with our Messiah, Yeshua, please consider donating. Give