Chapter 7:

Старешине и слуге заједнице

This post is also available in: English Español српски

Много пре него што је у Вавилону створен рабински ред, Израелом су владали, не рабини, већ најугледније старешине у сваком граду. То су често били успешнији и богатији људи, који су такође имали и поштовање људи, јер су служили као добри духовни примери заједници.

Приче Соломонове (Mishle) 31:23
23 Муж се њен познаје на вратима градским, кад седи са старешинама земље своје.

Старешине би дословно седеле пред капијама и надгледале активности својих племена, изражавајући одобрење или негодовање због активности народа. И, очекивало се да ће народ поштовати и повиновати се одлукама старешина. Пета књига Мојсијева нам чак показује да су старешине служиле као законити суд правде и да су имали моћ над животом и смрћу у својим општинама.

Пета књига Мојсијева (Devarim) 19:11-12
11 “Али ако неко мрзи свог ближњег, ако га вреба и нападне га, па га удари тако да овај умре, а онда побегне у један од тих градова,
12 нека старешине из његовог града пошаљу људе да га доведу оданде и нека га предају у руке крвном осветнику да се погуби.”

У Вавилону је настао рабински поредак. Пошто је био искварен, Јешуа је дошао да га свргне и замени га обновљеним Мелхиседековим поредком. Једна од многих добрих ствари, коју је ово учинило, била је та што је овај поредак, враћао старије мушкарце у њихове законите улоге као узоре и судије, ако не у њиховим градовима у дијаспори, а онда бар у њиховој духовној породици у Јешуи. (Због тога видимо да нашим заједницама владају старешине заједница, а не рабини.)
Било који брат може добити било који од петоструких дарова за службу, ако му га Јахве жели подарити. Било који брат може примити дар апостолства, пророчанства, евангелизма, пастирства, учења или друге дарове који су корисни у успостављању Јешуиног царства коме нема краја. Међутим, међу њима се прво броји апостолски дар.

Прва посланица Коринћанима (Qorintim Aleph) 12:28
28 А кога је заиста поставио Елохим у заједници: прво апостоле, друго пророке, треће учитеље, онда оне који чине чуда, затим оне који имају дар лечења, оне који помажу, оне који су способни да управљају и оне који говоре различитим језицима.

Један од разлога што се апостоли рачунају као први, јесте због природе њиховог дара. Прави апостол слуша у Духу и има чисто разумевање Писма (а самим тим и доктрине). Због тога га могу послати да изврши било који задатак који му Дух зада.
[Напомена: ако апостол не може чути у Духу (или мисли да може, али уистину не може), или ако апостол не показује чисто разумевање Писма (или доктрине), вероватно је да је он лажни апостол. Лажни апостоли обично уче лажну доктрину, а шаље их неки други дух.]
Раздвојимо дарове од улога. Док су неки апостоли позвани да служе у одвојеном свештенству, други нису позвани да служе као одвојени свештеници (и још увек имају дар). Ипак, због природе апостолског дара (који није другачији од духовног генералног директора), старешина са апостолским даром може основати скупштину и он може водити заједницу све док се не нађу квалификоване старешине. Иако старешине могу имати било који (или све) дар, само онај са апостолским даром може сам успоставити заједницу.

Једном када се успостави скупштина, у идеалном случају ће је водити три или више квалификованих старешина. (Може постојати било који број старешина, све док су заиста квалификовани.) Међу многим квалификацијама за старешине је да они воле и служе Јешуин народ као што је то и Сам Јешуа чинио, полажући своје животе за њих у љубави и служби. Са њихове стране, од младих се очекује да се покоре својим духовним старешинама, понижавајући се да прихвате родитељску дисциплину, како би их Елохим могао у догледно време узвисити.

Прва Петрова посланица (Kepha Aleph) 5:1-7
1 Зато старешине међу вама подстичем, јер сам и ја као и они старешина и сведок Месијиног страдања, а и учесник у слави која ће се објавити:
2 Напасајте Елохимово стадо које је међу вама, служећи му као надгледници – не на силу, него добровољно; не ради непоштеног добитка, него оберучке;
3 не као да господарите над онима који су вам поверени, него будите пример стаду.
4 А кад се појави Врховни Пастир, примићете круну славе, која никад неће избледети.
5 Тако и ви, младићи, будите покорни старешинама. Да, сви се покорите једни другима, и обуците се у понизност, јер се Елохим супротставља поноснима, а наклоност показује понизнима.
6 Понизите се, стога, под моћном Елохимовом руком, да би вас у догледно време узвисио,
7 и све своје бриге баците на Њега, јер се Он брине за вас.

Као старије племенске старешине, мелхиседекијанске старешине служе као пример пре свега стаду, али и онима ван заједнице. Морају знати како дати добар пример ходања у Духу. И иако не морају нужно да знају све фине сврхе пророчанства, они генерално морају познавати реч и живети у речи довољно добро да би могли да подстичу, али и осуде оне који јој се супротстављају.

Титу посланица (Titus) 1:5-9
5 Због тога сам те оставио на Криту да доведеш у ред оно што је мањкаво и да именујеш старешине по свим градовима, као што сам ти наложио –
6 старешина мора да буде човек без кривице, да је једне жене муж, коме су деца верујућа и која се не могу оптужити да су распуштена или непокорна.
7 Будући да духовни надгледник управља Елохимовим домом, он мора да буде без кривице, да није самовољан, ни напрасит, нити да се одаје вину, ни насилан, ни похлепан за новцем,
8 већ гостољубив, љубитељ доброте, трезвен, праведан, посвећен, који је у стању да се контролише,
9 чврсто држећи верну реч којој је био подучен, да би могао, помоћу здраве науке, како подстицати, тако и осуђивати оне који јој се противе.

Апостоли бирају старешине у суштини зато што добро сведоче стаду и заједници о Јешуином исцељујућем ходу. Односно, они дају пример живљења повезаног са Јешуом у Духу.

Јеванђеље по Јовану (Yochanan) 15:4
4 Пребивајте у Мени и Ја ћу у вама. Као што лоза не може сама од себе да донесе плод ако не пребива на чокоту, исто тако не можете ни ви ако не пребивате у Мени.

Да би проширио аналогију, Јешуа је ефектно засадио Ефраимово дрво и тренутно служи као његов корен. Да бисмо били део истог стабла (или исте лозе), морамо бити одвојени/посвећени, као што је и Он одвојен/посвећен. Па ипак, имамо различите послове да испунимо као различити делови дрвета (или различити делови тела).

Ако је Јешуа корен Ефраимовог стабла, одвојени/посвећени апостоли су попут његовог стабла. Ово стабло узима хранљиве материје и влагу које корен шаље, и прослеђује их гранама (тј. старешинама), које затим подржавају мање гране (тј. слуге сабора или ђаконе), који заузврат служе и повезују листове (народ) на дрвету. Старешине заједнице такође подржавају тежину мањих грана и лишћа.
Титу 1:7 каже да старешине не смеју бити похлепне. То би могло бити зато што ће старешине прикупљати десетке и приносе људи и користити их за обављање послова Великог Послања у свом граду. Старешине које добро владају и који раде по речи, биће исплаћени двоструко више од просечне зараде те општине. То није зато да могу уживати у лепим стварима. Уместо тога, ова подршка води рачуна о потребама њихових породица, тако да могу да се фокусирају на то да што ефективније, досегну до народа у њиховом граду.

Прва посланица Тимотеју (TimaTheus Aleph) 5:17
17 Старешине које добро предводе сматрајте достојнима двоструке зараде, посебно оне који напорно раде на томе да проповедају и подучавају.

Идеја је да старешине и људи раде заједно како би ширили Јешуину Добру Вест у својој заједници, тако да се Јешуино име прославља пред људима, а царство расте. Ово позива старешине да понизно служе, а народ да их подржи, тако да једни друге могу хвалити.

Друга посланица Коринћанима (Qorintim Bet) 1:14
14 као што сте једним делом и разумели, да смо вам ми хвала као што сте и ви наша хвала у дан нашег Господара Јешуе.

Ако народ и старешине буду заједно радили на унапређењу Јешуиног царства, тада ће и једни и други имати добре изгледе у дан суда, јер ће се видети да су учинили оно што су могли са својим земаљским минама (својим земаљским животима) како би помогли да изграде Јешуино царство овде и сада.

Старешине заједница могу примати госте, имати интернет емисије, писати или радити било какав доктринарно чист посао – али без обзира на то колико су успешни, не би требали узимати више од двоструке просечне зараде као своју плату, с обзиром да има толико других потреба у телу, укључујући сиромашне, сирочад, удовице, посланства, школе итд.

Старешине такође шаљу десетине десетака (плус поклоне, плус приносе) свештенству како би свештенство могло да учествује у подучавању и повезивању свих скупштина широм света. Ово укључује доктринарне савете, студије и још много тога. Док одвојени свештеници не узимају никакву плату, потребна су средства за извођење таквих послова у материјалном свету, а људи су извор овог финансирања. Да би ово функционисало, старешине морају научити народ да буде веран у давању десетка. Иако ово није увек популарно, они који воле Јешуу схватају да кошта новца то да би се донела слава Јешуином имену у реалном свету, и њима је угодно да то дају. Они знају да ће њихове жртве бити приписане на њихов рачун, и да је то начин на који Јешуа жели да Му изградимо глобалну владавину којој нема краја.

Прва посланица Тимотеју 3. даје неке специфичности прво за надгледнике (старешине), а затим и за ђаконе (слуге). Обично би требало да буду породични мушкарци, јер и старешине и слуге служе као пример народу (а већина људи је у браку).

Прва посланица Тимотеју 3:1-13
1 Ово је непоколебљива изјава. Ако неко жели да служи као надгледник [старешина], хвале вредну службу жели.
2 Зато надгледник треба да буде без кривице, да је једне жене муж, да буде умерен у свему, трезвен, доброг понашања, да буде гостољубив, способан да поучава,
3 да се не одаје вину, да није насилан, него нежан, да није похлепан за новцем, ни свадљив, ни грамзив.
4 Треба да добро управља својим домом, а деца треба да му буду послушна и да показују дубоко поштовање.
5 Јер ако неко не зна да управља својим домом, како ће се бринути за Елохимову скупштину?
6 Не сме да буде новообраћеник, да се не би узохолио и пао под исту осуду као и ђаво.
7 Треба да буде на добром гласу и међу људима изван заједнице, да не би упао у срамоту и ђаволову замку.
8 Ђакони исто тако треба да буду достојни поштовања, да нису дволични, да не пију много вина, да нису похлепни за новцем,
9 држећи се тајне вере у чистој савести.
10 И нека се и они прво испитају, па онда нека служе као ђакони, будући да су нађени без кривице.
11 Жене исто тако треба да буду часне, да не клевећу, него да буду умерене и верне у свему.
12 Ђакони нека имају само једну жену, нека добро управљају децом и својим домом.
13 Јер они који добро служе као ђакони, прибављају за себе добар положај и велику храброст у вери која је у Јешуи Месији.

Иако нам се у Матеју 23:9 говори да никога на земљи не зовемо нашим (небеским) Оцем, ако смо вољни да то прихватимо, старешине играју улогу сличну духовним очевима за заједницу. А ако се старешине могу сматрати духовним очевима у скупштини, тада се слуге (ђакони) могу сматрати старијом браћом. Њихов посао је да помогну старешинама, а такође и да служе потребама народа. Ако су старешине попут левитских свештеника, онда су ђакони попут Левита, који не само да су сакупљали десетке народа, већ су имали и друге дужности у подржавању свештенства. Ако служе верно значајан број сати, онда се могу платити (или делимично платити) из десетка и приноса. А ако се старешине рачунају достојним двоструке плате, тада се ђакони требају рачунати као достојнима једне плате (тј. актуелне плате у том крају).

И док се Јешуине слуге морају водити примером, њихов је посао да одржавају заједницу чистом. Морају отпустити све оне који прекрше четири забране из Дела апостолских 15. (која се тичу идолопоклонства, сексуалног неморала, задављеног меса и крви). У Првој посланици Коринћанима 5., Шаул кори Коринћане јер то нису учинили.

Прва посланица Коринћанима (Qorintim Aleph) 5:1-5
1 Заиста, чује се да међу вама има блуда, и то таквог блуда каквог нема ни међу не-Јеврејима: да један од вас има жену свог оца.
2 А ви се још узвисујете! Зар не би требало да тугујете и да из своје средине уклоните онога ко је починио то дело?
3 А ја, одсутан телом, али присутан духом, већ сам пресудио, као да сам с вама, ономе који је тако поступио,
4 да у име нашег Господара Јешуе, кад се ви скупите заједно са мојим духом, са силом нашег Господара Јешуе,
5 предате таквога Сотони на уништење тела, како би се дух могао спасти у дан Господара Јешуе.

Оваква врста “духовне екскомуникације” траје само док се грешник искрено не покаје (нпр., Друга посланица Коринћанима 2:8), али оно што овде морамо видети је да се ауторитет, да уклоне зло из средине, враћа градским старешинама у Јешуином мелхиседекијанском поретку. Тако је било и пре него што је рабински поредак постојао.

У следећем поглављу почећемо да говоримо о томе како да служимо на породичном нивоу.

If these works have been a help to you and your walk with our Messiah, Yeshua, please consider donating. Give