Chapter 11:

Решавање спорова: Јеванђеље по Матеју 18

This post is also available in: English Español српски Português

Пошто је људска природа зла, јаки освајају и тлаче слабије. Јешуа нам говори да не требамо бити такви у међусобним односима. Уместо тога, јаки требају да служе слабијима, док слабији треба да поштују и подржавају своје пастире из љубави према Јешуи.

Јеванђеље по Матеју (Mattityahu) 20:25-28
25 И Јешуа их позва к себи па рече: „Знате да владари не-Јевреја господаре над њима и великаши их држе под влашћу.
26 Али, нека међу вама не буде тако. Него, ко хоће да буде велик међу вама, нека вам буде слуга,
27 и ко хоће да буде први међу вама, нека вам буде слуга,
28 баш као што ни Син Човечији није дошао да Му служе, него да служи и да Свој живот да као откупнину за многе.”

Зато што желимо опонашати Јешуу и ходити како је Он ходио, ми ћемо вежбати мелхиседекијански облик јудаизма из првог века (који је доступан за свих дванаест племена). Не би требало бити рабина и рабинских традиција, јер је рабински поредак извртање левитског поретка (а ми смо од реда Мелхиседека). Сваку синагогу требао би водити одбор старешина тог града (као што је било пре изгнанства у Вавилон), а све скупштине требало би да буду повезане глобалним посвећеним (одвојеним) свештенством. Ова веза успоставља царство за Јешуу у свим државама. Иако смо тренутно у расејању под вавилонском влашћу, царство које ћемо успоставити данас за Јешуу, ће бити царство које влада и царује над народима након што почне миленијум, као што пише у Књизи пророка Данила 2:44.

Књига пророка Данила (Daniel) 2:44
44 У данима тих царева, Елохим небески ће утврдити царство које никада неће пропасти. И то царство се неће препустити другом народу. Оно ће растурити и затрти сва та царства, а само ће се одржати заувек,

Сваком царству су потребни закони и судови. Наш закон је Тора, и иако га примењујемо по Јешином Духу, и даље су нам потребни судови. У практичном погледу, градске старешине ефективно формирају општинске судове, док је одбор према Делима апостолским 15. био пример врховног суда. Треба такође напоменути да постоје правила и процедуре за судске случајеве, што Јешуа објашњава у Матеју 18. Као што почиње поглавље, ученици су дошли к Јешуи да Га питају ко је највећи у царству. Јешуа им одговара да, уколико се не обрате и не постану попут мале деце неће ни ући у царство.

Јеванђеље по Матеју (Mattityahu) 18:1-5
1 У то време Јешуи приђоше ученици и упиташе: „Ко је највећи у царству небеском?”
2 А Јешуа позва к Себи једно дете, постави га међу њих
3 па рече: „Истину вам кажем: ако се не обратите и не постанете као деца, нећете ући у царство небеско.
4 Ко се понизи као ово дете, највећи је у царству небеском.
5 И ко прими једно овакво дете у Моје име, Мене прима.”

Када су ученици питали ко је највећи, зашто је Јешуа говорио о условима за улазак? Можда зато што жели да разумемо циљ.

Пре пубертета деца су углавном невина и скромна. Они су углавном заинтересовани за учење и мање се такмиче (како са одраслима, тако и једни са другима). Овакви требамо да будемо.

Јеванђеље по Матеју (Mattityahu) 18:6-9
6 „Ако неко наведе иједног од ових малених који верују у мене да згреши, боље би му било да му око врата обесе млински камен и да га утопе у дубинама морским.
7 Тешко свету због поступака који наводе на грех. Ове замке морају да дођу, али тешко човеку преко кога оне долазе.
8 Ако те твоја рука или нога наводе на грех, одсеци је и баци од себе. Боље ти је да у живот уђеш хром или осакаћен него да имаш обе руке или ноге, а будеш бачен у огањ вечни.
9 И ако те твоје око наводи на грех, извади га и баци од себе. Боље ти је да у живот уђеш само с једним оком него да имаш оба ока, а будеш бачен у огањ гехене.

Не само да треба да будемо невини као мала деца (да не би изазвали грехе), већ требамо и да помогнемо да се спаси изгубљено. То значи да морамо успоставити место где се изгубљени и расути Израелци могу чувати и хранити, а затим се окренути нашим заједницама да привучемо изгубљене и расуте унутра.

Јеванђеље по Матеју (Mattityahu) 18:10-14
10 Пазите да не презрете једног од ових малених. Јер, кажем вам: њихови посланици на небесима увек виде лице мога Оца, који је на небесима.”
11 Јер Син Човечији је дошао да спасе оно што је изгубљено.
12 „Шта мислите: ако човек има сто оваца, и једна од њих залута, зар неће оставити оних деведесет и девет и отићи у планине да потражи ону која је залутала?
13 Па ако је нађе, истину вам кажем, радоснији је због ње него због оних деведесет девет што не залуташе.
14 Тако ни ваш небески Отац не жели да пропадне иједан од ових малених.”

Затим Јешуа каже „Штавише“ и описује правну процедуру коју користимо за решавање спорова у оквиру тела.

Јеванђеље по Матеју (Mattityahu) 18:15-17
15 „Штавише, ако твој брат згреши против тебе, иди и насамо му реци о његовој кривици. Ако те послуша, поново си стекао брата.
16 А ако те не послуша, поведи са собом још једнога или двојицу, да се ‘устима двојице или тројице сведока свака реч може утврдити.’
17 Ако ни њих не послуша, обавести скупштину. Па ако ни скупштину не послуша, односи се према њему као према паганину или порезнику.

Јешуа је рекао, ако знаш да је твој брат згрешио, иди разговарај са њим понизно, насамо. Ако те послуша, може доћи до поправљања ситуације без потребе за гласинама или негативним причама. Циљ је решити ситуацију без каљања нечијег угледа. Ипак, ако се ваш брат не понизи или не жели да вас послуша, узмите још једног или два сведока. У идеалном случају то могу бити ђакони или старешине у скупштини, неко ко може објаснити шта пише у Писму. Циљ је доношење одлуке без тога да сви у скупштини дознају за прекршај.

Ако починилац и даље не чује Јахвину реч, тада ствар треба да буде објављена пред људима, а људи да одбаце онога који уноси грех у табор. Ако руководство није било укључено у кораку 2, они морају да буду укључени код корака 3, јер су старешине једини који имају овлашћења да грешника одстране из табора.

Ако дете направи прекршај, онда би то требало да буде упућено родитељима. Ако је супруга учинила прекршај, и ако је њен муж део заједништва, ствар би требало да буде предочена њему.

Треба такође напоменути да није сваки грех позив на одстрањивање грешника из табора. Као што смо видели раније, постоје четири ствари којих се нови верници морају уздржати пре него што добију дозволу да уђу у заједништво. То су идолопоклонство (које је духовна прељуба), сексуални неморал, задављено месо и крв. Ове четири ствари одговарају четрима врстама смртних казни за прекршаје у Тори.

Дела апостолска (Ma’asei) 15:19-21
19 Стога је моја пресуда да не стварамо неприлике онима, који су међу не-Јеврејима окренути ка Елохиму:
20 него им треба написати да се уздржавају од онога што је онечишћено идолима, од блуда, од удављенога и од крви.“
21 Јер Мојсије кроз многе генерације, има у сваком граду оне који га проповедају, који га читају сваког Шабата у синагогама.”

Пошто је мушкарац у Коринту био сексуално неморалан са женом свог оца, Шаул је рекао да га протерају. Ово је еквивалент каменовању из Обновљеног Савеза. Грешник се одстрањује из табора, осим ако се не покаје (а циљ је кајање).

Прва посланица Коринћанима (Qorintim Aleph) 5:1-5
1 Заиста, чује се да међу вама има блуда, и то таквог блуда каквог нема ни међу не-Јеврејима: да један од вас има жену свог оца.
2 А ви се још узвисујете! Зар не би требало да тугујете и да из своје средине уклоните онога ко је починио то дело?
3 А ја, одсутан телом, али присутан духом, већ сам пресудио, као да сам с вама, ономе који је тако поступио,
4 да у име нашег Господара Јешуе, кад се ви скупите заједно са мојим духом, са силом нашег Господара Јешуе,
5 предате таквога Сотони на уништење тела, како би се дух могао спасти у дан Господара Јешуе.

Међутим, зато што волимо Јешуу, не желимо давати од себе минимум, желимо да дајемо свој максимум. Ни на који начин не желимо преступити Тору, јер преступити Тору само у једној тачки значи да нисмо остварили зацртани резултат и да смо криви за све. Ипак, осим на четири услова за улазак, наш фокус није на просуђивању других, већ у пружању нашег најбољег примера уз истовремено исказивање милости свима онима који покушавају да држе Тору.

Јаков (Yaakov) 2:10-13
10 Јер онај ко држи целу Тору, па ипак посрне у једном, постао је крив за све.
11 Јер онај који је рекао: „Не чини прељубу”, рекао је и: „Не почини убиство.” Ако дакле не учиниш прељубу, а починиш убиство, крив си за преступање Торе.
12 Говорите и поступајте као они којима ће бити суђено по тори слободе.
13 Јер суд ће бити немилосрдан према ономе ко сам није био милосрдан. Милосрђе побеђује над пресудом.

Циљ је, дакле, да они који су јаки у вери дају пример онима који су слаби и помогну им да чине боље. Међутим, ако било ко учини неко од кривичних дела смртне казне из Торе, биће смештен изван табора док се не покаје и не обрати. Тада ће бити добродошао и биће утешен.

Друга посланица Коринћанима (Qorintim Bet) 2:6-8
6 Ова казна коју је изрекла већина је довољна за таквог човека,
7 зато му, радије, спремно опростите и утешите га, да га не би сломила превелика туга.
8 Зато вас молим, уверите га да га волите.

Требали бисмо схватити да се Јеванђеље по Матеју, поглавље 18. односи само на оне који су донели одлуку да дођу под окриље старешина заједнице. То значи да су они предати ауторитету руководства. Понекад Ефремити покушавају да одредбе из Јеванђеља по Матеју 18. примењују на одређене интернет ситуације и друге ситуације у којима не постоји ланац надлежности или ауторитета. Међутим, у контексту, оне се примењују само када су све странке под мелхиседекијанском надлежношћу и ауторитетом и ако су на други начин у коректном односу са телом.

If these works have been a help to you and your walk with our Messiah, Yeshua, please consider donating. Give