Chapter 6:

Глобални мелхиседекијански поредак

This post is also available in: English Español српски

У ранијим поглављима видели смо да је Јешуа дошао да замени покварени рабински поредак обновљеним поретком Мелхиседека. Видели смо и како је Дух послао Шаула и Барнабу да проповедају о Јешуи не-jеврејским повратницима Ефремитима. У Делима 15 је одлучено да када се не-jеврејски Ефремити сложе да се уздржавају од четири гадости, могу да долазе у јеврејске синагоге у својим градовима, где би могли чути Мојсијеву Тору која се проповеда на Шабат. То је подразумевало да је присуствовање служби у синагоги требало да буде редован део њиховог живљења (баш као што је то био Јешуин обичај за време Његовог живота).

Дела апостолска (Ma’asei) 15:19-21
19 “Зато сматрам да не треба стварати неприлике онима из других народа који се враћају Елохиму [говорећи им да следе рабински процес обраћења не-Јевреја],
20 него им треба написати да се уздржавају од онога што је онечишћено идолима, од блуда, од удављенога и од крви.“
21 Јер Мојсије од древних времена има по градовима оне који га проповедају, јер се његови списи сваког Шабата наглас читају у синагогама.”

Након што су назарећани избачени из синагога наметањем Birkhat HaMinim-a, морали су да формирају сопствене заједнице. Оно што требамо видети у овом поглављу је како се те заједнице требају оформити и водити према Мелхиседековом уређењу.

У Ефесцима посланици 4., Сам Јешуа нам даје пет дарова за службу. У овом поглављу даје нам се до знања да Јешуа очекује да користимо ове дарове за обједињавање и изградњу нашег тела и да постанемо сличнији Њему.

Ефесцима посланица (Ephesim) 4:11-16
“11 И дао је неке да буду апостоли, неке да буду пророци, неке да буду проповедници добре вести, неке да буду пастири и учитељи,
12 како би усмеравали свете, како би служили и како би изграђивали Месијино тело,
13 док не достигнемо сви у јединство вере и познања Сина Елохимовог, у човека савршена, у меру раста пуноће Месијине;
14 да више не будемо мала деца коју као да бацају таласи и коју тамо-амо носи сваки ветар учења, јер слушају људе који се служе преваром и који их лукаво доводе у заблуду.
15 Него, говорећи истину у свему, љубављу узрастимо до зрелости да будемо попут Њега који је поглавар, а то је Месија,
16 из кога је цело тело састављено заједно и обједињено кроз спојеве који га опслужују у складу са деловањем у мери сваког дела, чинећи да тело расте на поучавању себе у љубави.”

Стих 13 каже да се требамо организовати у складу са тим даровима све док не постигнемо јединство вере у љубави, и док сви не постанемо савршени људи (тј. попут Јешуе). Пошто наше тело тренутно није уједињено и будући да смо и сами далеко од савршеног (и као појединци, и као тело), још увек би требало да се оплемењујемо тим петоструким даровима за службу.
Када говоримо о овим петоструким даровима за службу као усавршавању, треба напоменути да постоји и специфичан начин на који ови дарови раде заједно. У Ефесцима посланици 2. нам се говори о томе да је живи храм требало да буде изграђен на ономе што се назива темељем апостола и пророка.

Ефесцима посланица (Ephesim)2:19-22
19 Дакле, више нисте странци ни дошљаци, него сте суграђани светих и чланова породице Елохима,
20 саграђени на темељу апостола и пророка, а угаони камен темељац је Сам Јешуа Месија.
21 У коме је цела грађевина складно повезана и израста у посвећени храм у Господару,
22 у коме се и ви такође изграђујете заједно за место пребивања Елохима у Духу.

То значи да апостоли и пророци играју посебну темељну улогу у успостављању доктрине. Пример тога смо већ видели у Апостолским делима, поглавље 15, где се основа апостола и пророка састала да би одлучила о тешком теолошком питању, као одбор апостола и старешина.

Дела апостолска (Ma’asei) 15:6
6 На то су се апостоли и старешине окупили да размотре то питање.

Разлог за заседање већа у Делима апостолским, поглавље 15 је било тешко теолошко питање, како се Јешуино тело не би поделило. Као што смо видели у Назарећанском Израелу, друштво верујућих истомишљеника се по Писму (Светом Писму) класификује као народ. Да је постојало више званичних друштава верујућих истомишљеника, постојала би два народа и они би се раздвојили. То је баш као што се данас рабински месијански Јевреји не мешају са назарећанима (него су два одвојена народа).

Јеванђеље по Матеју (Mattityahu) 12:25
25 Али, Јешуа је знао шта мисле па им рече: „Опустеће свако царство које је против себе подељено, и неће опстати ниједан град или дом који је против себе подељен.

Али ако морамо имати једну доктрину да бисмо се ујединили, то мора бити и Елохимова доктрина, или нећемо моћи да уђемо у јединство с Њим.

Књига пророка Амоса (Аmos) 3:3
3 Могу ли двоје ходати заједно, а да се најпре не усагласе?

Дакле, ако мора постојати само једна доктрина, и ако то мора бити Елохимова доктрина, онда веће које успоставља ту доктрину мора бити састављено од оних који чују у Духу и могу јасно изговорити оно што чују. Као што показујемо у “Владавини Торе”, то су апостоли и пророци, јер су апостоли и пророци две врсте дарова који (по дефиницији) чују у Духу. (Није да други дарови не могу чути у Духу, али, по дефиницији, апостоли и пророци могу.)

Сада морамо да разумемо како су дарови за службу (апостоли, пророци, еванђелисти, пастири и учитељи) повезани са положајима службе (апостоли/свештенство, старешине, ђакони и народ). Док било ко од нас може имати било које (или све) дарове (апостол, пророк, еванђелист, пастир или учитељ), наш положај службе у телу одређује се проналажењем места на којем можемо најбоље служити. Дакле, један човек са апостолским даром може бити позван у свештенство (где би могао служити као апостол), док би други човек са апостолским даром могао да служи као старешина у заједници. Апостолски дар указује да може испунити водећу улогу. Он још увек мора да буде одговоран апостолској основи (као што је Шаул морао да извештава Јакова у Делима апостолским 21.), али може да делује и без надзора током одређених временских периода. У Делима апостолским 15 та фраза „апостоли и старешине“ односи се на апостоле свештенства и духовне старешине (вође) заједнице.

(За више информација о дару пророчанства и слушању у Духу, погледајте „О говору у језицима“, у Назарећанским студијама Писма, Свезак 1.)

У Ефесцима 2:20 се каже да је Јешуа Месија главни камен темељац ове доктринарне основе. Можемо то можда визуализовати на овај начин.

На овој слици Јешуини прави апостоли и пророци су у духовној вези са Јешуом. То значи да морају имати дубоку везу са Јешуом у Духу (нпр., Јеванђеље по Јовану 15).

Јеванђеље по Јовану (Yochanan) 15:5
5 Ја сам чокот, а ви сте лозе. Ко буде у Мени и Ја у њему, он доноси много плода, јер без Мене не можете чинити ништа.

Заједно они формирају теолошки темељ на којем се може изградити духовни дом обожавања. Зато се остали службеници (еванђелисти, пастири и учитељи) морају надоградити на њихов темељ, а не постављати друге темеље.

Прва посланица Коринћанима (Qorintim Aleph) 3:10-15
10 Према наклоности Елохимовој која ми је указана, ја сам, као мудри главни градитељ, поставио темељ, а други граде на њему. Али нека свако пази како гради на њему.
11 Јер нико не може да постави неки други темељ осим онога који је већ постављен, а то је Јешуа Месија.
12 А ако неко на том темељу гради златом, сребром, драгим каменом, дрветом, сеном, сламом,
13 свачије ће дело постати јасно; јер ће се оно у Дан прогласити, јер ће бити откривено ватром и ватра ће испитати свачије дело, ма које врсте да је.
14 Ако нечије дело које је на том темељу саграђено остане, тај који га је саградио добиће награду.
15 Ако нечије дело изгори, тај ће претрпети штету, а он ће се спасти, али ипак као кроз ватру.

Са постављеним теолошким темељима, Шаул и остали апостоли могли су да се фокусирају на изградњу заједница. Због тога, кад је Шаул ишао на своја службеничка путовања, не само да се састајао са људима, већ је тражио да постави и духовне старешине који би могли да воде заједнице у његовом одсуству.

Посланица Титу 1:5 показује нам да је посао свештенства да квалификују и постављају старешине.

Титу посланица (Titus) 1:5
5 Због тога сам те оставио на Криту да доведеш у ред оно што је мањкаво и да именујеш старешине по свим градовима, као што сам ти наложио.

Ми ћемо касније видети правила за именовање старешина, где није потребно да старешине имају апостолске или пророчке дарове. Лепо је ако их имају, али с обзиром да је већини људи потребан евангелизам, свештенство и подучавање, њихове потребе могу се добро опслуживати ако заједница има три старешине, од којих је један пастир, други еванђелиста, а трећи учитељ.

Постоји најмање шест нивоа ауторитета и организације у Посланици Титу 1:5. Већ смо видели да је Шаул извештавао о основи апостола и старешина (у Делима апостолским 15. и 21.). Заузврат, Шаул је осигурао покриће за Тимотеја, а Тимотеј је именовао старешине у сваком граду. Старешине пружају покриће ђаконима (слуге заједнице), а слуге заједнице пружају покриће за народ. Ово ствара глобално царство за Јешуу.

У следећем поглављу ћемо говорити о квалификацијама за старешине и слуге.

If these works have been a help to you and your walk with our Messiah, Yeshua, please consider donating. Give